0
Loading...
0Moji Favoriti
Loading...
Mi tražimo za vas Ostavi oglas

Norveška kuća u Šumadiji

31.03.2011. | Izvor: www.blic.rs |

Jedna od najprepoznatljivijih građevina u zapadnoj Srbiji izgrađena je 1987. godine po projektu čuvenog beogradskog arhitekte Aleksandra Đokića

- Tik uz Ibarsku magistralu, na vidikovcu sa kog se pruža predivan pogled na Gornji Milanovac, uzdiže se
građevina veoma čudne konstrukcije koja za neupućene putnike predstavlja potpuno neočekivan prizor. Jedna
polovina tog nesvakidašnjeg zdanja podseća na pramac vikinškog broda, a druga na staru srpsku brvnaru. Tako
izgleda kuća norveško-jugoslovenskog  prijateljstva, u narodu mnogo poznatija kao Norveška kuća.

Jedna od najprepoznatljivijih građevina u zapadnoj Srbiji izgrađena je 1987. Godine po projektu čuvenog beogradskog arhitekte Aleksandra Đokića. Kuću koja je podignuta u slavu velikog prijateljstva norveškog i naroda bivše Jugoslavije svečano je otvorio tadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća Veselin Đuranović, uz prisustvo specijalnog izaslanika kralja Norveške.

- Ideja o gradnji ovog zdanja potekla je od aktivista Društva jugoslovensko-norveškog  prijateljstva, koje su činili preživeli logoraši nacističkih  logora u Norveškoj iz tadašnje Jugoslavije i predstavnici domaćeg stanovništva koje im je pomagalo tokom boravka u ovoj skandinavskoj zemlji. Arhitekta Aleksandar Đokić je sredinom osamdesetih  godina prošlog veka šest meseci proveo u Norveškoj kako bi došao do ideje kakav bi objekat mogao da se napravi u srcu Šumadije, a da podseća i na norvešku i na srpsku kulturu. Tako se došlo do jedinstvenog arhitektonskog rešenja koje u jednoj građevini sublimira vikinški brod i staru srpsku brvnaru. Za ovaj projekat Đokić je dobio brojne nagrade iz oblasti arhitekture - kaže kustos muzeja Norveške kuće Jelena Budeša i kao zanimljivost dodaje da je, prema nezvaničnim podacima, jedan od krokija Norveške kuće nacrtala slavna pesnikinja Desanka Maksimović. Neverovatna konstrukcija ove građevine na najbolji način oslikava spoj neobuzdanog vikinškog duha i burnog balkanskog temperamenta. Malo je, međutim, nedostajalo da objekat poprimi odlike arhitekture mediteranskog podneblja, budući da je inicijalna namera bila da se kuća jugoslovenskonorveškog prijateljstva gradi u Splitu. Zahvaljujući ugledu Gornjomilanovčanina Bate Kneževića, tadašnjeg direktora preduzeća “Građevinar” koje je trebalo da izvede radove i činjenici da je najveći deo logoraša bio iz takovsko-rudničkog kraja, Norveška kuća ipak je iznikla u srcu Šumadije.

- Devedeset odsto kuće je od drveta, a ostatak je od stakla. Čitava građa dopremljena je iz Norveške. Oblice su isečene i obrađene, označene brojevima, spakovane, poslate u Gornji Milanovac i poslagane onako kako i danas izgledaju. Ovakav projekat bio je velika nepoznanica za naše građevinare, ali je zahvaljujući sjajnim inženjerima gradnja uspešno završena - ističe Branko Nastić, nekadašnji predsednik Društva jugoslovensko-norveškog prijateljstva. Norveška kuća je zamišljena tako da istovremeno bude  ugostiteljski i objekat namenjen kulturnim sadržajima, koncertna dvorana, bioskopska sala, klub, prijatno mesto za odmor i predah putnika i prolaznika. Ipak, najvažniji deo ovog zdanja smešten je na spratu. Tu se nalazi stalna muzejska postavka sa eksponatima iz nacističkih logora u Norvešk

Sećanje na logoraše
U logore u Norveškoj 1942. Godine internirano je 4000 Jugoslovena. Od tog broja Srba je bilo preko 90 odsto, a pretpostavka je da je oko 40 logoraša bilo iz Gornjeg Milanovca i okoline. Zbog surovih uslova koji su vladali na severu polovina se nikada nije vratila. Nadamo se da će postavka  uskoro biti objavljena i modernizovana, što bi je učinilo zanimljivom za posete i ekskurzije, kaže Jelena Budeša.

Pretraga