0
Loading...
0Moji Favoriti
Loading...
Mi tražimo za vas Ostavi oglas

Sve što ste želeli da znate o srpskoj slavi

28.11.2017. | Izvor: Nevena Dimitrijević | Foto: V.Mitić, Đ.Kojadinović, Z.Lončarević, E.Čonkić |

Više od sedam vekova skoro svaka pravoslavna porodica u Srbiji slavi svog sveca zaštitnika. Ovaj običaj, jedinstven u svetu, od 2014. godine nalazi se na Uneskovoj listi nematerijalnog nasleđa.

Kad dođu hladniji dani, u gotovo svakom domu u Srbiji ista slika. On, u svečanom odelu, još jednom glanca cipele. Nevoljno se smeška jer mu ona, tek stigla od frizera, u poslednji čas doteže kravatu. Piće, bombonijera i cveće su tu, ali bolje da požure. Napolju je gužva, svi jure da ne zakasne. Ide se u goste. Na slavu. Krajem oktobra u Srbiji počinje sezona slava i traje sve do početka maja. Ovaj običaj proslavljanja krsne slave, jedinstven u celom svetu, naš narod neguje više od sedam vekova. To je obred koji povezuje religijsko i društveno, jedan dan u godini kada skoro svaka porodica pravoslavne veroispovesti slavi sveca za kog veruje da je štiti i da će joj obezbediti blagostanje. Tada su svi ukućani na okupu kako bi uz drage ljude, rođake, prijatelje i komšije uz slavsku gozbu odali čast svom svecu zaštitniku. Mada je poreklo slave maglovito, neki njene korene vide u staroslovenskim običajima.
Još u 11. veku zabeleženo je za nezvanog gosta nikako ne valja oterati, već ga treba primiti u kuću jer se u tome videlo simboličko pojavljivanje predaka. I stari Rimljani su verovali da svaki dom ima svoje lare, duhove koji čuvaju kuću – kaže dr Miloš Matić, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu. Ipak, nastavlja naš sagovornik, pouzdano se zna da je Sveti Sava, srpski srednjovekovni princ, monah, prvi arhiepiskop, književnik i diplomata, kanonizovao i zvanično uveo proslavljanje slave pre 13. veka, budući da je do tada već bila dovoljno živa i značajna u narodu i kao društveni i kao religijski običaj. Slava se vezuje i za agrarni kult, pa tako jedna od najvećih srpskih slava, Đurđevdan, osim što 6. maja slavi Svetog Georgija, jeste praznik kojim se ispraća zima i dočekuje leto.

Osim Đurđevdana, među najbrojnijim i najvećim slavama u Srbiji su Jovanjdan, Aranđelovdan, Mitrovdan, Savindan. Međutim, Sveti Nikola, koji se obeležava 19. decembra, nešto je naročito. Tada se odlažu i najvažniji dogovori, zaposleni ranije odlaze kući, na selu se obavljaju samo najpreči radovi, čak i deca kraće ostaju u školskim klupama. Ne kaže se tek tako u narodu da Svetog Nikolu pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste. Na dan slave u porodičnom domu vlada svečana atmosfera. Domaćin pali posebno namenjenu slavsku sveću i sa najvažnijim gostom ili sveštenikom seče slavski kolač na četiri dela, rezom u obliku krsta, i preliva ga vinom ili ga sa žitom rano izjutra nosi u crkvu. To žito, koje se u kući priprema, kolač i vino simbolišu Hristovo telo i krv, predstavljaju žrtvu koja se prinosi porodičnom svecu kao zalog za zaštitu i blagostanje. Posebno mesto u dane slava jeste kuhinja. Tamo domaćica mesi slavski kolač i ukrašava ga majušnim simbolima od testa. I to svoje umeće ona deli sa mlađim ukućanima, pa se ova tradicija tako čuva i prenosi s kolena na koleno. Kako slavlje odmiče, odmah nakon posluženja žitom i kafom, domaćica, vedra i ponosna, na slavsku trpezu iznosi jedno po jedno jelo. Tada valja zaboraviti na sve dijete i suzdržavanje jer se ogladni samo od pogleda na pite, rolate, salate, pršutu, kajmak, ajvar, sireve, supe, čorbe, sarmu... Po pravilu, svega ima u ogromnim količinama. Ali kako se bliži vreme za prasetinu, jagnjetinu ili ribu, ako je slava u vreme posta, isprobavanje specijaliteta ide nekako laganije, snage ponestaje, mada mirisi i ukusi jednako opijaju. Oni manje iskusni, koji na slavu pođu siti, pa još smetnu s uma da slede i sitni kolači i torte, teško će preživeti oštar pogled uvređene domaćice ako preskoče makar jedno jelo. Jer samo ona zna koliko je prethodnih dana seckala, kuvala, mesila, filovala. I dalje je misterija kako se dovijaju oni koji u jednom danu moraju u goste na dva–tri mesta.– Slavska gozba se dešava u svetom vremenu i prostoru, pa su i društveni odnosi naglašeni. Nije isto kad se prijatelji vide negde u kafiću kao kad se posećuju na slavi. Tada je njihov odnos mnogo drugačiji, obavezujući – kaže dr Miloš Matić. Uz to, proslavljanje krsne slave, kojim Srbi iskazuju svoj etnički identitet, u ovakvom obliku postoji samo u Srbiji i nigde drugde na svetu. A koliko slavska atmosfera može da ponese, možda najbolje pokazuje nesrećni domaćin Ivko, junak humorističnog dela Ivkova slava našeg slavnog pisca Stevana Sremca. Njemu se, izmučenom i nenaspavanom, tri dana ne dâ da isprati goste, pa u svojim prijateljima i kumovima polako počinje da vidi najljuće neprijatelje.
Za to vreme oni se beskrajno vesele uz muziku, hranu i piće, toliko da Ivkova žena iz porodične kuće odlazi kod svojih roditelja. Nema sumnje da je ovo doba godine pravo vreme i za nekog zalutalog stranca da se zgreje u slavskoj
atmosferi. Domaćini ga ni nepozvanog sigurno neće odbiti, dovoljno je da ponese flašu pića. Ipak, treba da zna da će, ako ga jednom ugoste, morati da nastavi da im dolazi i narednih godina. Velika je to čast. Otuda se za onog za čije mišljenje ne marimo kaže „neka ga, neće mi doći na slavu“. 

SLAVA NA UNESKOVOJ LISTI
Godine 2014. slava je upisana na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, uz još više od 350 narodnih običaja i igara iz celog sveta.
– Predlog za upis podneo je Etnografski muzej u Beogradu kako bi slava bila prepoznata i na međunarodnom nivou. Osnovni uslov bio je da predloženi element živi u zajednici, a mi imamo sreću da je slava vrlo prisutna u praksi – kaže Danijela Filipović, kustos Etnografskog muzeja u Beogradu. Uz ovaj prvi i za sada jedini upis Srbije na Uneskovu listu do kraja godine biće odlučeno da li će se tu naći i kolo, srpska tradicionalna igra, a predlog za mogući upis u 2018. godini je pevanje uz gusle.

 

Ovaj i još mnogo zanimljivih tekstova pročitajte u izdanju magazina Elevate za Novembar 2017.

 

Pretraga