28
Aug

Kako veštačko osvetljenje utiče na naše raspoloženje i radnu sposobnost utiče na naše raspoloženje i radnu sposobnost

Prirodno svetlo, kao i veštačko osvetljenje u određenoj meri utiču na stvaranje različitih emocija kod ljudi pa ga stoga treba ozbiljno treba uzeti u razmatranje pri projektovanju prostora.

Životi većine ljudi se danas odvija u zatvorenim prostorima pod mnogobrojnim veštačkim osvetljenjem. Iako je ovakav vid osvetljenja donosi nesagledive olakšice u našim životima, on je takođe izazvao zbrku u našim telima, koja su se hiljadama godina prilagođavale smeni sunčeve svetlosti i noćne tame. Ovaj ciklus od 24 sata, tokom kog se pored smene intenziteta svetlosti, menja i temperatura, kroz evoluciju je postao biološki sat gotovo svih živih bića, uključujući i nas – ljudska bića.

Naš biološki sat smešten je u delu mozga zvanom hipotalamus, koji je povezan s mrežom fotoreceptora u našem telu, preko kojih se unutrašnji sat sinhronizuje sa svetlošću koja se apsorbuje u toku dana. Na ovaj način svetlost utiče na ritam funkcionisanja ljudskog tela, na san, budnost, raspoloženje, metabolizam, pa čak i na proces obnavljanja ćelija.

Sprovedena istraživanja su pokazala da svakodnevna odgovarajuća količina svetlosti poboljšava raspoloženje i apetit, podiže nivo energije u telu, podiže nivo koncentracije, dok loše osvetljenje doprinosi depresiji i drugim lošim stanjima u organizmu.

Pitanje je kako se najadekvatnije usaglasiti sa svetlošću u toku dana kada znatan period vremena provodimo u zatvorenom i kao to arhitekte mogu doprineti, zahvaljujući dobrom osvetljenju, pravilnom funkcionisanju biološkog sata, piše Platforma Arquitectura.

Istraživači preporučuju imitiranje prirodnog osvetljenja veštačkim, tako što će intenzitet svetla biti jači u jutarnjim časovima, dok se slabija svetla preporučuju za veče. Suprotno organizovano osvetljenje može dovesti do zbunjivanja prirodnog ritma tela.

Naravno, temperatura svetla takođe utiče na naše raspoloženje. Kada se govori o toploj i hladnoj svetlosti, ne misli se na fizičku toplotu lampe, već na ton boje koji rasveta zrači na okruženje izražen u kelvinima (K). Topla svetla čine atmosferu u okruženju prijatnijom i opuštenijom, dok hladna svetla deluju na okolinu podsticajno, čine da budemo skoncentrisaniji a samim tim i produktivniji. Takođe, veruje se da hladna svetla manjaju nivo hormona melatonina, koji je povezan sa snom, te nas takvo osvetljenje čini budnijim.

Opširnije pročitajte na portalu Gradnja.rs

Najčitanije iz magazina
Vidite više