Većina današnjih domaćinstava u Srbiji nije izgrađeno u skladu sa trenutno važećim standardima energetske efikasnosti. Postoji više razloga za to, a najveći je taj što pre dvadeset i više godina utrošak energije nije predstavljao veću stavku u kućnom budžetu, pa se tako i nije vodilo računa o upotrebi energetski efikasnih materijala prilikom izgradnje kuća.
Tipična stambena kuća u Srbiji je izgrađena pre trisedet i više godina i troši najmanje četiri puta više energije za zagrevanje od tipične kuće u Švedskoj gde je zima duža i hladnija.
Tehničko-tehnološki napredak i razvoj novih vrsta materijala za gradnju kuća je doveo do toga da je danas sama izgradnja energetski efikasnih kuća mnogo jednostavnija i jeftinija, a pri tom je finansijki dobitak nemerljiv.
| Pogledajte ponudu kuća na prodaju na našem sajtu: |
| PRODAJA KUĆA |
Sama energetska efikasnost nekog objekta nije direktno vezana za energent koji se koristi prilikom zagrevanja ili hlađenja tog objekta, bilo da je u pitanju struja, drvo, ugalj, lož ulje ili gas. Energetska efikasnost pokazuje koliko se efikasno bilo koji od ovih vrsta energenata troši.
Samo poboljšanje energetske efikasnosti dozvoljava da se postigne određeni nivo komfora uz jednaku temperaturu ali uz mnogo manje uloženih resursa.
I danas pojedinačna domaćinstva u Srbiji u proseku troše oko 50% godišnjeg utroška energije na hlađenje kuće tokom toplih dana, odnosno na zagrevanje tokom hladnih dana.
Sprovođenjem mera energetske efikasnosti se ostvaruje kroz upotrebu enetgetski efikasnih činioca poput ugradnje višeslojne PVC ili aluminijumske stolarije, korišćenje toplotnih pumpi za zagrevanje prostorija, ugradnje solarnih panela i kolektora, itd.
Najveće prednosti koje se ostvaruju korišćenjem ovih materijala prilikom renoviranja postojećih stambenih objekata ili izgradnje novih, jesu direktna finansijska ušteda i poboljšanje životnog standarda. Takođe, veoma značajno za okolinu je i smanjenje ili potpuno odsustvo emisije štetnih gasova poput CO2.
Energetski efikasni objekat je onaj koji na godišnjem nivou troši značajno manje energije za hlađenje odnosno zagrevanje prostorija, kao i na zagrevanje tople vode.
Međutim, i u okviru ovakvih vrsta objekata postoje različite kategorije, pa se tako može izgraditi niskoenergetska kuća, pasivna kuća, kuća nulte energije, autonomna kuća, pa čak i kuća koja ostvaruje viša energije.
Za svaku od ovih kuća važe potpuno jasne osnove i u velikoj meri ili potpuno ih odlikuje upotreba novih vrsta materijala i tehnologija kojima se ostvaruje visoka ili potpuna energetska efikasnost i autonomnost.
U Srbiji se niskoenergetskim kućama se smatraju one koje troše oko 30 kWh/m2. Ovaj tip kuća najčešće koristi uštedu energije kroz potencijal Sunca, bilo to pasivnim ili aktivnima tehnologijama, kao i ugradnjom višeslojne energetski efikasne stolarije.
Za ovakav tip kuća, početno ulaganje prilikom izgradnje je više za oko 20% u odnosu na standardnu gradnju, ali se kao dugoročna investicija višestruko isplati i na kraju se ostvaruje značajna finansijska ušteda.
Pasivne kuće su koncipirane na principu termosa gde se pasivnim načinom postiže da tokom cele godine temperatura u kući bude ujednačena. To se postiže visokim stepenom izolovanosti i zaptivenosti prostora, dok se cirkulacija vazduha odvija kroz specijalne sisteme. Ovaj tip kuća ne troše više od 15 kWh/m2 i nisu svojstvene za Srbiju.
Pasivne kuće su pretežno orijentisane upotrebi sunčeve energije, posebno u zimskom periodu. Da bi se to ostvarilo, posebno se vodi računa o samoj orijentaciji objekta prilikom izgradnje, gde je južna strana kuće izgrađena tako da obiluje velikim staklenim površinama, dok je severna strana bez. Zagrevanje prostora se najčešće rešava upotrebom toplotne pumpe u kombinaciji sa kolektorima sunčeve energije. Specijalni sistem za ventilaciju u svakom momentu kontroliše dovod svežeg vazduha u sve prostorije u kući.
Važno je napomenuti da pasivne kuće predstavljaju građevinski koncept koji je dostupan i koji je svima na raspolaganju.
Ovakav tip kuća ima praktično nultu energetsku potrošnju i emisiju CO2 na godišnjem nivou. Ove kuće su najčešće potpuno nezavisne od energetske mreže i koriste obnovljive izvore energije koji nemaju emisiju štetnih gasova i u potpunosti ne zagađuju okolinu. Ni ovakav tip kuća nije svojstven za naše podneblje.
Autonomne kuće su nezavisne kuće koje potpuno normalno funkcionišu bez oslanjanja na bilo kakvu spoljašnju infrastrukturnu podršku. Ovakav tip kuća nema priključke za električnu energiju, vodovod, niti kanalizaciju. Ovakav tip kuća u potpunosti funkcioniše od dobijanja energije iz prirode.
Ovaj tip kuća tokom čitave godine proizvede više energije iz obnovljivih izvora nego što je uzme od spoljašnje sredine. Da bi se izgradila ovakva kuća, mora se pažljivo odabrati lokacija koja će ovakvom stambenu objektu pružiti dovoljno vetrovitih i sunčevih dana tokom čitave godine. Višak energije se ostvaruje upotrebom malih generatora električne energije koja se dobija iz postavljenog vetrogeneratora u neposrednoj blizini kuće, kao i tehnikom gradnje tako da kuća praktično ima pasivni “solarni” dizajn.
Za smanjenje prekomerne potrošnje energije, trebalo bi se krenuti od osnovnih stvari i prevashodno smanjiti toplotni gubitak ugradnjom višeslojne izolacije spoljašnjih zidova i krova, kao i zamenom postojeće stolarije sa višeslojnom.
Proračuni su pokazali da bi stambena jedinica od oko 80 kvadratnih metara koja se greje na gas, ugradnjom toplotne izolacije od 10cm debljine na spoljašnje zidove, na godišnjem nivou mogla da ostvari uštedu od čak oko 50.000 dinara.
Nakon toga potrebno je izvršiti pravilan odabir sistema grejanje. U klimatskim uslovima koji vladaju na našoj teritoriji, za sada se kao najefikasniji način grejanja, koji ujedno donosi i najveću uštedu, pokazao sistem grejanja kroz ugradnju toplotnih pumpi u kombinaciji sa podnim grejanjem.
Postoji mnogo različitih materijala i tehnologija koji mogu da se koriste prilikom gradnje, a kojima se ostvaruje značajna ušteda energije i povećava energetska efikasnost objekata. Neki od njih su reciklirani čelik, reciklirano drvo i reciklirana plastika, razne poliuretanske pene i premazi, izolovani strukturni blokovi i izolovani betonski blokovi, zemlja, itd.
Reciklirani čelik sve više pronalazi svoju primenu u građevinskoj industriji. Grede i paneli od recikliranog čelika predstavljaju izuzetno otporan i čvrst materijal za gradnju koji se lako uklapa u svaki dizajn. Pri tom, za izgradnju kuće od oko 100 kvadratnih metara potrebno je izdvojiti reciklirani čelik koji se dobija od 3-4 automobila sa otpada, u odnosu na više od 30 stabala drveta koje je potrebno poseći da bi se dobila ista količina građevinskog materijala.
Poliuretanska pena na bazi biljaka, najčešće bambusa, konoplji i algi se koristi kao izolacioni materijal, mada ima i svoje druge primene. Ovaj tip materijala nudi izuzetno visoku otpornost na vlagu i toplotu, štiti dom od buđi i štetočina, a poseduje znatno veću vrednost od stiropora što ga čini i mnogo boljim izolatorom.
Ukoliko vaš krov zadržava toplotu i projektuje je u kuću, moraćete mnogo energije da utrošite na hlađenje tokom vrelih letnjih dana. Zato je prilikom postavljanja krova potrebno koristiti tamnije materijale koji reflektuju toplotu. Samo ulaganje je malo veće od upotrebe klasičnih materijala, ali se kao dugoročna investicija više isplate jer se uštedi kroz smanjenu upotrebu klima uređaja tokom letnjeg perioda.
Ova vrsta materijala se najčešće koristi za podove, podrume i noseće zidove, veoma su otporni na vatru i mogu da uštede i do 50% energije, pa se sve više ljudi opredeljuju za njihovu upotrebu prilikom gradnje.
Veoma je važno razmotriti mogućnost prilagođavanja vlastitog života novim izvorima energije, kao i novim načinima uštede energije. Energetski efikasne kuće predstavljaju samo jedan mali deo u globalnoj težnji očuvanja životne sredine i uštedi energije.
Danas se Mnoge države u svetu okreću ovakvom načinu gradnje, donose pozitivne građevinske propise i podstiču izgradnju energetski efikasnih objekata. U Srbiji je ova oblast regulisana još od 2011. godine kada je Ministarstvo građevinarstva, soabraćaja i infrastrukture donelo Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, dok je od januara 2014. godine na snazi Zakon o efikasnom korišćenju energije koji podrazumeva da svaki novoizgrađeni objekat, uključujući i stambene objekte, mora biti minimalno u “C” energetskom razredu. Takođe, kao svojevrstan vodič za investitore, izvođače i projektante, Ministarstvo građevinarstva, soabraćaja i infrastrukture je objavilo i Priručnik za energetsku sertifikaciju zgrada koji se mora ispoštovati kako bi objekat dobio sve potrebne dozvole, kako za izgradnju, tako i za upotrebu.
