13
May

ROK ZA LEGALIZACIJU SVE JE BLIŽI Imamo 2 miliona bespravnih objekata, predmeti čame godinama, ali bi sada rešavanje problema moglo i da se pokrene sa mrtve tačke

Mnogi vlasnici nekretnina podneli su zahtev za legalizaciju svojih objekata još pre nekoliko godina, ali već godinama čekaju na rešenja koja nikako ne stižu. Novi zakon o legalizaciji trebalo bi da omogući da se u što kraćem roku ozakone bespravno izgrađeni objekti, kojih je u Srbiji skoro 2 miliona, uz minimalnu cenu i jedan dokument.

Prema trenutno važećem Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, koji je delimično dopunjen 2018, divlja gradnja je krivično delo i takav objekat mora da se ukloni, ali sudeći po stanju na terenu to je mrtvo slovo na papiru, jer su lokalne samouprave donele samo 7.640 rešenja o njihovom rušenju.

Posmatrajući dostupne informacije može se zaključiti da legalizacija u velikim centrima uglavnom stoji, jer je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu legalizovano tek nekoliko procenata ukupno izgrađenih objekata. Po manjim gradovima u unutrašnjosti situacija je nešto bolja, iako daleko od zadovoljavajuće.

Rok za ozakonjenje 5 godina
Zakonom o ozakonjenju objekata predviđeno je da svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine, nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama Zakona i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju.

S druge strane, objekti koji su u postupku legalizacije ne mogu biti prometovani – notari ne overavaju kupoprodajne ugovore do okončanja postupka, a rok za ozakonjenje je 2023. godina. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona iz 2018. godine predviđeno je da započeti postupci ozakonjenja moraju da se završe u roku od pet godina, dakle do 2023. ili se u suprotnom izdaje rešenje da se zahtev za legalizaciju odbija.

Međunarodna zajednica definisala faze legalizacije
Kako navode stručnjaci, pitanje legalizacije nekretnina je vrhunska svetska tema – i politička i socijalno-ekonomska, baš kao i ekološka i urbanistička. Ovaj problem postoji na svim kontinentima, a više od 50 miliona stanovnika samo u Evropi živi u nelegalizovanim objektima. Reč je o složenom problemu i još uvek ne postoji jednoznačno rešenje. Međunarodna zajednica intenzivno radi na rešavanju problema nelegalnih objekata i faze, odnosno koraci u ovom procesu su već definisani.

Počinje se od izrade i pripreme strategije legalizacije, zatim sledi priprema okvira za samu realizaciju procesa, nakon čega dolazi legalizacija i aktivnosti nakon nje. Sve te faze treba predvideti novim zakonom.

"U prvoj fazi se radi ozbiljna analiza i računaju svi troškovi i koristi, a priprema se i nacrt strateškog izveštaja. Druga faza trebalo bi da definiše područja i kategorije objekata, a zatim dolazi na red definisanje akcija, postupka upisa, kazni i naknada. Posle toga sledi sama legalizacija, od pripreme popisa nelegalnih objekata, koju je u našem slučaju RGZ već uradio, preko prikupljanja podataka i dokumentacije, pa do upisa nelegalnih objekata i sprovođenja eventualnih pravnih akcija", navode poznavaoci prilika u ovoj oblasti.

Na kraju sledi naplata, odnosno plaćanje legalizacije.
Kao rezultat celog procesa trebalo bi da dođe do revidiranja i unapređenja urbanističkih planova i regulative, unapređenja vodova infrasrukture, kao i sprečavanja nove nelegalne gradnje. Anita Pešić, direktor oglasnog portala Nekretnine.rs, podseća da je od novembra 2018. godine stopirana prodaja nekretnina koje su u procesu legalizacije i notari ne overavaju takve ugovore.

"Dokle god se taj proces ne okonča, vlasnici takvih nekretnina su onemogućeni da ih prodaju. Definitivno bi ubrzanje donošenja rešenja o ozakonjenju stambenih objekata obogatilo trenutnu ponudu nekretnina, a što je raznovrsnija i veća ponuda, probudiće se i oni kupci koji čekaju i premišljaju se, pa će biti i više kupoprodaja nego što ih ima trenutno. Svakako sa većom ponudom nekretnina nadamo se i stabilizaciji cena kvadrata", ocenjuje naša sagovornica i dodaje da trenutno na tržištu nekretnina manjka stanova za prodaju, a posebno onih koji nisu novogradnja.

"Nisu svi u mogućnosti da kupuju novogradnju, prosečna porodica koja diže stambeni kredit gleda da se što manje kreditno zaduži. Različite su i potrebe ljudi: nekome znači svaki kvadrat više i isplativije mu je da kupi više kvadrata u starogradnji, pa da stan adaptira po svojim potrebama, a neko neće da ulaže u renoviranje kupljenog polovnog stana i želi da se useli u potpuno nov stambeni objekat. Trenutno ni jedne ni druge ponude nema dovoljno na tržištu", ističe Anita Pešić.