');
01
Dec

Balkans Properti Forum 2021: Cena kvadrata će u narednih pet godina stagnirati

facebook messenger viber
Nove poruke sa tržišta nekretnina: Cene su rasle i do 30 odsto, ali bi trend sada mogao da bude drugačiji

Tržište nekretnina u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi izašlo je kao pobednik iz protekle dve godine pogođeno pandemijom. Komercijalni (kancelarijski, maloprodajni, logistički) zakupi su ostali stabilni, a cene stanova su porasle za čak 20 do 30 odsto, ali će u narednih 5 godina stagnirati. Uprkos velikom broju zaposlenih koji rade od kuće, postoji velika potražnja za inovativnim i fleksibilnim kancelarijskim rešenjima. Klimatske promene nameću nove izazove za sektor nekretnina i šansu da se istaknu ispred konkurencije.

Ovo su samo neki od zaključaka učesnika međunarodne konferencije o nekretninama u Jugoistočnoj Evropi „Balkan Properti Forum 2021“, koju su po treći put u Beogradu organizovali Properti Forum i Kraljevski institut ovlašćenih procenitelja (RICS).

konferencija

Cene nekretnina i trendovi

Prema rečima predsednice Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije, Danijele Ilić cene stambenih nekretnina u Srbiji su porasle između 20 i 30 odsto, u zavisnosti od lokacije i veličine, a da li će to biti trend u narednim godinama zavisiće od brojnih faktora.

- Većina stanova, ček 80 odsto, se kupuje gotovinom, tako da će cenu sigurno diktirati inflacija, porast cene gradnje, građevinskog materijala i nedostatak radne snage na gradilištima. Osim toga Srbija na mnogim mestima razvija infrastrukturu, a tamo gde prođe infrastruktura odmah dolazi i do rasta cena nekretnine. Sa druge strane potražnja za kućama van gradova u vreme vanrednog stanja je bila popularna, ali je ta potražnja opala, pa te cene nisu toliko skočile kao što se to desilo na mnogo razvijenijim, zapadnim tržištima, gde ljudi traže ne samo kuću, već i kancelariju, objasnila je Ilić.

novogradnja

Prema rečima Uroša Grujića, direktora investicija u kompaniji CBRE ne očekuje se značajan pad cena, niti rast. „Sada su na nekom nivou koji će ostati u narednih 3 do 5 godina“, objašnjava Grujić i ističe da su komercijalne nekretnine - rente za poslovni, maloprodajni prostor ili logističke centre ostale na prepandemijskom nivou.

- Ljudi u Srbiji vole da rade iz kancelarije. Projekti koji su napravljeni pre ili u toku pandemije se popunjavaju, a renta je ostala na istom novou. Mi ćemo kao region morati da se adaptiramo na taj kombinovani rad iz kancelarije i od kuće, ali to neće biti tako veliki impakt za investitore kod nas, kao što je to slučaj u Evropi“, objašnjava Grujić i napominje da inflaciju kao mogući izvor uticaja na sektor nekretnina moramo da pratimo, jer može imati veliki uticaj globalno i da veruje da je „inflacija sada oko 7 odsto, ali da je to dugoočekivano, jer smo petnaestak godina bili na 1-2 odsto, što nije realno stanje u ekonomiji, rekao je on.

Uticaj klimatskih promena na tržište nekretnina

Forum je posebnu pažnju posvetio uticaju klimatskih promenama na tržište nekretnina Jugoistočne Evrope u 2022. godine i izazovima koje donosi sprovođene Zelene agende EU.

Prema rečima Diane Urge-Vorsatz, jednog od autora nedavno objavljenog izveštaja UN o klimatskim promenama, ljudi u sektoru nekretnina treba da vide kao šansu obaveze koje treba da ispune kako bi se eliminisale emisije ugljen-dioksida do 2050. godine, jer blagovremeno sprovođenje ovih promena može ih staviti u bolju tržišnu poziciju.

- Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći, topliji i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i „hladna“ naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Ubrzano kretanje ka neto nultim emisijama ugljenika takođe predstavlja pretnje i mogućnosti. Prvo, prirodni gas kao izvor grejanja ili kuvanja će verovatno biti značajno smanjen u naredne dve decenije, što znači da će nekretnine koje se ne oslanjaju na prirodni gas imati prednost u pogledu troškova/konkurentnosti. Drugo, zgrade sa nultom neto energijom će uskoro postati veoma privlačne za sve više klimatske kupce i zakupce, i kompanije koje teže da dostignu neto nultu emisiju uskoro će snažno favorizovati nekretnine u kojima je njihov energetski i operativni uticaj na emisiju blizu nule. Zbog toga će neefikasne zgrade sa visokim potrebama za klimatizacijom i samim tim emisijom ugljenika verovatno izgubiti vrednost. Kako se ESG i neutralnost ugljenika povećavaju na korporativnim i javnim agendama, kompanije koje se takmiče po ovim tvrdnjama će snažno favorizovati nultu energiju i održivo poslovanje. Ovo uključuje udaljavanje od potpuno zastakljenih kancelarijskih tornjeva, fokusiranje na beton i čelik kao primarne materijale za konstrukciju i nameštaj na bazi plastike. Oslanjanje na prirodnije materijale za izgradnju i nameštaj će imati veću tržišnu vrednost. Neki od ovih trendova će verovatno takođe biti pojačani relevantnim zakonodavstvom, tako da će nekretnine/kompanije koje rano krenu ovim putem imati konkurentsku prednost, istakla je ona.

konferencija

Danijela Ilić je ocenila da tržište nekretnina Srbije ne može u velikoj meri da stigne zahteve koji su postavljeni Zelenom agendom Evropske unije, jer su u EU tržišta mnogo razvijena, a investitori imaju ozbiljne portfolije sa nekretninama koje su "pametne" i "zelene".

- Mi ne možemo da pravimo poređenja sa njima. Da bismo mi, kao procenitelji nepokretnosti, cenili ove zelene aspekte, moramo da imamo konkretan dokaz da se neke takve nekretnine prometovale po toj ceni upravo zbog tih karakteristika, a mi nemamo taj dokaz, objasnila je ona.