Sve više ljudi želi da zimske mesece provede u prirodi na planinama, na snegu, ali i van uređenih staza, kroz šetnje i boravak na otvorenom, sa partnerima i decom.
Zima se sve češće doživljava kao prilika za kvalitetno zajedničko vreme, a ne kao sezona kompromisa, jer izbor destinacija je danas širi nego ranije. Dok jedan deo putnika ostaje u Srbiji ili regionu, drugi jedva čeka zimski odmor i praznike kako bi se uputio van granica zemlje, u potrazi za velikim skijalištima i savršeno uređenim stazama.
-Generalno interesovanje za zimovanje je daleko manje nego za letnje odmore, ali postoji jedan stabilan broj ljudi koji voli skijanje i boravak na sneg, kaže za "Nekrentine.rs Aleksandar Seničić, direktor YUTE.
Prema njegovoj proceni, oko 150.000 građana Srbije tokom zime putuje upravo sa tim motivom. Najveći deo tog broja ostaje u zemlji i regionu. Srbija, Jahorina i Bugarska su najčešći izbor, dok između 30.000 i 40.000 ljudi svake zime odlazi u Italiju, Francusku, Austriju i Švajcarsku.
-To su putnici koji ciljano biraju velike sisteme i pouzdane snežne uslove, objašnjava Seničić.
Bugarska se izdvaja kao destinacija sa dobrim odnosom cene i kvaliteta, uz relativnu blizinu, dok se u poslednje vreme deo putnika odlučuje i za Crnu Goru, pre svega Kolašin, kao i za Severnu Makedoniju i mesta poput Popove Šapku i Mavrova.
Kada je reč o smeštaju, trend je jasan - apartmani su prvi izbor Srba.
-Najveći broj gostiju bira apartmanski smeštaj. Odnos između apartmana i hotela je otprilike jedan prema pet, i u Srbiji i u inostranstvu. Dakle, slično kao leti, kada veliki broj naših turista bira apartmane u Grčkoj. navodi Seničić.
Razlozi su praktični: više prostora, fleksibilnost u organizaciji boravka i niži ukupni troškovi, naročito za porodice. Ovaj obrazac prati i šire evropske trendove u zimskom turizmu, gde individualna organizacija odmora i porodični smeštaj imaju prednost u odnosu na klasične hotelske aranžmane.
Zimovanje van Srbije i EES sistem: šta putnici treba da znaju
Govoreći o zimovanjima u inostranstvu, važno je napraviti razliku između destinacija u regionu i onih u Evropskoj uniji. Putovanja u Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru ne podrazumevaju ulazak u EES sistem na granici.
Za razliku od toga, odlazak u Sloveniju, Italiju, Bugarsku, Austriju, Švajcarsku ili Francusku znači prolazak kroz EES (Entry/Exit System), elektronski sistem Evropske unije koji evidentira ulazak i izlazak državljana zemalja van EU. Umesto pečata u pasošu, sistem digitalno beleži podatke o putniku i vremenu boravka, što u periodima pojačanog saobraćaja može produžiti zadržavanja na granicama.
Značajan deo zimskog budžeta otpada na ski-paseve. U velikim alpskim sistemima taj trošak je fiksan i praktično nezavisan od termina. Na primer, nedeljni ski-pas u sistemu Mont Blanc Unlimited košta oko 487 evra po osobi, što za četvoročlanu porodicu znači skoro 2.000 evra samo za korišćenje žičara.
U regionu su cene znatno niže. Prema zvaničnim i poslednjim dostupnim cenovnicima:
U Srbiji, šestodnevni ski-pas na Kopaoniku prema cenovnicima Skijališta Srbije iznosi nešto više od 200 evra za odrasle, dok je Tornik na Zlatiboru znatno povoljniji, sa dnevnim kartama u rasponu od 25 do 30 evra.
U okviru domaće ponude, zimska putovanja se i dalje najčešće vezuju za Kopaonik i Staru planinu kada je reč o skijanju, dok Zlatibor ostaje izbor za širi krug gostiju. Porodice sa mlađom decom često biraju Taru, Zlatar, Divčibare i Rudnik, planine koje nude mirniji tempo boravka.
Međutim, kako ističe Seničić, Srbija ima i destinacije čiji potencijal još nije u potpunosti prepoznat. Kao poseban primer navodi Goliju, gde se već danas može pronaći solidan smeštaj po nižim cenama.
-Infrastruktura još nije na najboljem nivou, ali se vidi napredak. To je prostor koji još nije komercijalizovan u punoj meri, a ima veliki potencijal, kaže Seničić.
Bez obzira na to da li je destinacija u Srbiji, regionu ili Zapadnoj Evropi, priprema ostaje ključna. Seničić posebno naglašava značaj putnog zdravstvenog osiguranja, uz dodatak za skijaše koji pokriva povrede na stazama, kao i informisanje o vremenskim uslovima i prohodnosti puteva.
Nakon letnje sezone koju je obeležio veliki broj prevara i oštećenih putnika, nažalost, siva zona u turizmu nije zaobišla ni zimu. Uprkos tome što danas postoje renomirani portali za izdavanje nekretnina i registrovane turističke agencije, deo građana i dalje se odlučuje za "brza rešenja“, često vođen nižom cenom i neproverenim preporukama.
Zato je savet putnicima da posebno obrate pažnju kome poklanjaju poverenje i kome uplaćuju novac. Jedan pogrešan izbor može dovesti do toga da putovanje iz snova, planirano mesecima unapred, u samo jednom trenutku postane najveća noćna mora, bez smeštaja, bez povraćaja novca i bez ikakve pravne zaštite, o čemu YUTA i on stalno opominju javnost.
-Iskustvo iz letnje sezone jasno je pokazalo koliko su prevare učestale kada se putovanja kupuju van sistema. Nažalost, ta praksa se prenela i na zimu. Nelegalni organizatori nemaju licencu, nemaju garanciju putovanja i ne snose nikakvu odgovornost prema putnicima. Kada dođe do problema, građani ostaju potpuno nezaštićeni. Zato je izuzetno važno da se putovanja isključivo preko registrovanih turističkih agencija, proverenih sajtova za nekretnine ili platformi, jer samo tada postoji ugovor, sigurnost i mogućnost zaštite prava putnika, navodi na kraju razgovora Seničić.
