U prva tri meseca 2026. godine formirano je ukupno 208.313 predmeta. Od tog broja, 181.077 podneto je putem eŠaltera, dok je 27.236 zahteva predato u pisarnicama katastarskih službi. Digitalni kanal primio je 6,6 puta više predmeta od fizičkog šaltera.
Podaci jasno ukazuju na stabilnu dominaciju digitalnog kanala u postupcima upisa. Udeo eŠaltera na nivou države prelazi 85 odsto, dok u velikom broju katastarskih službi dostiže i više od 90 procenata.
Ovakav odnos potvrđuje da je eŠalter postao standardni model rada u sistemu katastra, dok fizički šalteri imaju znatno manji operativni značaj i koriste se pretežno u specifičnim situacijama.
Mesečni podaci pokazuju i uzlazni trend tokom kvartala. Broj elektronski podnetih predmeta porastao je od januara do marta za gotovo 25 odsto, dok je broj zahteva na fizičkim šalterima beležio manje oscilacije.
eŠalter je centralni sistem za elektronsko podnošenje zahteva za upis prava u katastar nepokretnosti. Koriste ga advokati, javni beležnici, geodetske organizacije, banke i posrednici u prometu nepokretnosti. Od novembra 2023. godine većina postupaka upisa sprovodi se kroz ovaj digitalni kanal, uz stručnu podršku profesionalnih korisnika.
Podaci RGZ-a za prvi kvartal 2026. potvrđuju da je ovaj model u potpunosti operativan. Fizički šalteri zadržali su ulogu u sistemu, ali sa znatno manjim obimom — 27.236 predmeta prema 181.077 digitalnih.
U većini katastarskih službi udeo elektronski podnetih zahteva prelazi 90 odsto. Posebno visok nivo digitalizacije beleži se u manjim opštinama poput Batočine, Bele Palanke, Bojnika, Sente i Žitorađe, gde eŠalter čini između 99 i 100 odsto svih predmeta.
U beogradskim opštinama Paliluli, Voždovcu, Zemunu, Zvezdari i Novom Beogradu mesečno se obrađuje između 1.200 i 1.900 elektronskih predmeta, uz udeo od 94 do 98 odsto. Sličan trend prisutan je u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Leskovcu i Subotici, što pokazuje da su najveći urbani centri u velikoj meri prešli na digitalni kanal.
Iako je na nacionalnom nivou digitalni model dominantan, podaci ukazuju na razlike između pojedinih sredina. U Čačku je tokom januara zabeležen veći broj zahteva podnetih u pisarnici nego putem eŠaltera, udeo elektronskih zahteva iznosio je oko 38 odsto. Dimitrovgrad beleži oko 23 odsto, a Arilje oko 39 odsto, što su najniži udeli među analiziranim sredinama.
Ovi podaci pokazuju da tranzicija ka elektronskim procedurama još nije ujednačena u svim delovima Srbije.
Dominacija eŠaltera ukazuje na visoku administrativnu aktivnost i standardizaciju postupaka u sistemu katastra. Važno je napomenuti da ovi podaci predstavljaju administrativnu aktivnost i ne ukazuju direktno na broj kupoprodajnih transakcija ili kretanje cena, ali mogu poslužiti kao indikator intenziteta aktivnosti u postupcima upisa.
Digitalizacija može doprineti većoj efikasnosti u obradi predmeta i smanjenju proceduralnih zastoja, što posredno utiče na sigurnost i predvidivost realizacije transakcija. Za precizniju procenu kretanja cena, obima kupoprodaje i vrednosti tržišta nepokretnosti neophodni su kvartalni izveštaji RGZ-a.
