Pod od dukata i bazeni puni mleka

Koliko je bilo bogatstvo porodice Dunđerski! Bilo je nemerljivo, toliko veliko da se o glavi porodice Lazaru Dunđerskom, verovatno najbogatijem Srbinu 19. veka, priče i danas pričaju. Njegovu slavu čuvaju velelepni dvorci, jedan od drugoga lepši, i pesme koje se o Lazaru još pevaju po vojvođanskim kafanama. Školovan u Evropi, u duši trgovac, a veliki zaljubljenik u Srbiju i pobornik inovacija, Lazar je doneo duh Evrope u Vojvodinu. Sa suprugom Sofijom Đorđević dobio je dvojicu sinova, Gedeona i Đorđa, i ćerke Jelenu, Milku i Olgu. Za svoju porodicu i zemlju uvek je želeo najbolje, zato i danas u vojvođanskoj ravnici stoje svedoci njegovih želja, dvorci koji nas vraćaju u prošla vremena. Dvorac u Čelarevu je bio letnjikovac porodice Lazara Dunđerskog. Lazar ga je kupio 1882. godine, renovirao i napravio rezidenciju u kojoj je porodica provodila najviše vremena. Odatle su upravljali imanjima i industrijskim pogonima u fabrici špiritusa, ciglani, pivari...

Najveći značaj dvorca u Čelarevu je upravo u tome što nam pruža uvid u to kako je živela panonska dinastija veleposednika Dunđerski. Upravo kroz njih je evropska kultura zaživela i kod nas – priča Slavica Vujović, arhitekta konzervator, savetnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin. Ovaj dvorac okružuje park od pet hektara, koji je bio uređen poput parkova u Engleskoj, savršen za balove koje su priređivali Dunđerski, a koji su se pamtili. Lazaru nije bila dovoljna samo materijalna lepota. Želeo je da dvorac oplemeni i zato je njegova vrata otvorio najistaknutijim umetnicima tog vremena. U njemu je živeo pesnik Laza Kostić, kum Lazara Dunđerskog. Često je tamo boravio i Uroš Predić, a Paja Jovanović naslikao je portrete svih članova porodice i, kako kažu, upravo tu, u Čelarevu, naslikao svoj jedini pejzaž. Dvorac su voleli umetnici, ali i kralj. Aleksandar Karađorđević tamo je provodio vrele letnje dane, uživajući da, kako su godinama pričali, skine naočare i u civilnom odelu priča sa meštanima. Svi su voleli taj dvorac u ravnici, ali Lazar Dunđerski najviše.
nekretniners I danas ćete čuti priču kako je Lazar, videvši raskoš bečkih i peštanskih dvorova, rešio da pod u svojoj rezidenciji obloži dukatima umesto klasičnim parketom. Tražio je dozvolu od vlasti, koje su ga, uz vrlo razložno obrazloženje, odbile. Na jednoj strani dukata nalazio se lik cara. Na drugoj je bila carska kruna. Koju god stranu da okreneš, ljudi će gaziti ili po caru ili po carevini. Onda je Lazar rešio problem tako što je patos obložio dukatima koje je slagao uspravno – piše u monografiji o dvorcu Dunđerskih u Čelarevu, koju je podržao Karlsberg jer Čelarevo je danas deo ove kompanije. Nakon smrti Lazara Dunđerskog dvorac je pripao njegovom sinu Gedeonu.

Drugi dvorac Dunđerskih, još raskošniji od onog u Čelarevu, nalazi se u Kulpinu. Nekada je pripadao porodici Stratimirović, a Lazar Dunđerski ga je kupio za svog sina Đorđa 1889. Supruga Đorđeva bila je u rodu sa Karađorđevićima, pa je tako njihov čest gost bila kraljica Marija sa prinčevima Petrom, Andrejem i Tomislavom. 

Ovaj dvorac je godinama bio zaboravljen da bi ponovo u centar pažnje došao nakon snimanja serije Sva ta ravnica. Za razliku od Lazareve dece, njegov sinovac Bogdan rešio je da ne kupuje imanje, nego da ga sam sagradi. Odabrao je mesto kraj Bečeja i 1925. završio svoje velelepno delo. Dvorac Fantast ime je dobio po čuvenom Bogdanovom trkačkom konju, a imanje i danas može da se pohvali ergelom vrednom pažnje. Bogdan je važio za najvećeg boema među članovima porodice Dunđerski, zato i danas ima najviše legendi o tom bogatom čoveku, koji je punio veliki bazen u dvorcu mlekom da bi se u njemu kupale žene koje je voleo.

Ovaj i još mnogo zanimljivih tekstova pročitajte u izdanju magazina Elevate za Maj 2017. 
nekretniners