{"id":11560,"date":"2026-03-09T09:41:00","date_gmt":"2026-03-09T09:41:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/?p=11560"},"modified":"2026-05-13T15:03:02","modified_gmt":"2026-05-13T13:03:02","slug":"zakup-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista-srbija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/trziste-nekretnina\/zemljista-i-objekti\/zakup-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista-srbija-11560\/","title":{"rendered":"Tr\u017ei\u0161te zakupa dr\u017eavnog zemlji\u0161ta: Trendovi i ekonomska analiza"},"content":{"rendered":"

Prema podacima Uprave za poljoprivredno zemlji\u0161te, jedan zemljoradnik iz Vajske svojevremeno je trebao biti apsolutni rekorder jer je za hektar zemlje druge klase u Labudnja\u010di ponudio vrtoglavih vi\u0161e od 49.000 evra. Da li je tada bila re\u010d o gre\u0161ci, namernoj ili slu\u010dajnoj, nije ni bilo bitno, jer ponuda nije prihva\u0107ena s obzirom na to da je dokumentacija podneta za drugo lice, \u0161to nije po zakonu. U op\u0161tini Ba\u010d, kojoj pripada Vajska, prose\u010dna cena dr\u017eavnih njiva kretala se oko 205 evra, ali su dana\u0161nje prilike na tr\u017ei\u0161tu znatno dinami\u010dnije.<\/p>\n

Koliki je nesrazmer u cenama zakupa zemlje u Srbiji najbolje govori podatak da se u pojedinim ju\u017enim i isto\u010dnim krajevima, poput Prokuplja, hektar zemlje zakupljivao za svega 2,7 evra, u Dimitrovgradu za ne\u0161to vi\u0161e od 3 evra, dok je u Crnoj Travi cena iznosila skromnih 3,5 evra.<\/strong> Do marta 2026. godine, situacija se na tr\u017ei\u0161tu donekle konsolidovala, ali su regionalne razlike i dalje ostale izra\u017eene. Dr\u017eavne njive u Srbiji danas se u proseku izdaju po cenama koje prema\u0161uju nekada\u0161njih 184 evra po hektaru, prate\u0107i op\u0161tu inflaciju i sna\u017ean rast potra\u017enje za obradivim povr\u0161inama.<\/p>\n

Ekstremi na tr\u017ei\u0161tu i prose\u010dna cena hektara u Srbiji<\/h2>\n

Pojedina\u010dno gledano, istorijski visoke arende bele\u017eene su u plodnim vojvo\u0111anskim ravnicama. U Sonti, mestu pored Apatina, zabele\u017een je slu\u010daj gde je jedan paor hektar njive tre\u0107e klase platio \u010dak 753 evra, a mnoge parcele su redovno i\u0161le u zakup za 700 do 750 evra. U Sremu, najskuplja arenda bila je u mestu Martinci sa 704 evra za hektar. Gledaju\u0107i proseke po op\u0161tinama, u Temerinu je zakup jednog hektara iznosio 490 evra, u Vrbasu 439 evra, u Apatinu 421 evro, u Pan\u010devu 329, te u Irigu oko 318 evra. S druge strane, Novi Be\u010dej je i dalje ostao jedna od malobrojnih op\u0161tina u Vojvodini u kojoj zakup poljoprivrednog zemlji\u0161ta<\/a> ko\u0161ta znatno manje od republi\u010dkog proseka, dr\u017ee\u0107i se na nivou od oko 100 evra.<\/strong><\/p>\n

Koji faktori danas diktiraju vrednost dr\u017eavnih njiva?<\/h2>\n

Agroekonomski stru\u010dnjaci obja\u0161njavaju da cena zemlji\u0161ta nastavlja stabilno da raste, te da takav trend na tr\u017ei\u0161tu agrara ne treba nikoga da iznena\u0111uje. Blizina velikih gradova, poput Beograda koji predstavlja glavno tr\u017ei\u0161te, logi\u010dno podi\u017ee cenu zakupa u mestima kao \u0161to je Stara Pazova. Ipak, struka upozorava da se na republi\u010dkom i lokalnom nivou mora voditi ra\u010duna kome se dr\u017eavna zemlja poverava. Prioritet bi uvek trebalo da budu pravi proizvo\u0111a\u010di sa dugogodi\u0161njim iskustvom, koji od zemlje mogu izvu\u0107i maksimalne prinose i ekonomske efekte.<\/p>\n

Poljoprivreda je danas visoko razvijen zanat i egzaktna nauka. Agroekonomski analiti\u010dar Vojislav Stankovi\u0107 u svojim analizama redovno isti\u010de stav da bi jedan od klju\u010dnih faktora za dobijanje zemlje u zakup trebalo da bude posedovanje sto\u010dnog fonda, a ne samo prosto nadmetanje ko \u0107e ponuditi vi\u0161e novca za arendu. Enormno visoke ili niske ponude, kako se navodi, ponekad mogu biti i rezultat razli\u010ditih tr\u017ei\u0161nih mahinacija kojih se sistem jo\u0161 uvek nije u potpunosti oslobodio.<\/p>\n

Poljoprivreda kao stub ekonomije i izvoza<\/h2>\n

Vreme globalnih kriza i pandemija definitivno je otvorilo o\u010di mnogima, pokazav\u0161i da je doma\u0107a poljoprivreda klju\u010dna ne samo za prehrambenu sigurnost nacije u te\u0161kim trenucima, ve\u0107 i za stabilan rast BDP-a. U godinama za nama, agrar je bele\u017eio odli\u010dne rezultate, a izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije<\/strong> tokom 2025. i po\u010detkom 2026. godine nastavlja da ispunjava visoka o\u010dekivanja i bele\u017ei rast.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci sugeri\u0161u da bi deo agrarnog bud\u017eeta morao biti sna\u017enije usmeren na sprovo\u0111enje strukturnih reformi, sa posebnim akcentom na subvencionisanje kvalitetne proizvodnje mleka. Umesto da se primarno forsira proizvodnja kukuruza za \u010dist izvoz, fokus bi morao biti na stvaranju sirovinske baze za prehranu doma\u0107eg sto\u010dnog fonda, \u010dime bi se stvorila dodatna vrednost. Upravo je nedostatak reforme u proizvodnji mleka bio jedan od glavnih razloga za pad sto\u010darstva u pojedinim zemljama regiona, poput Hrvatske, \u0161to je lekcija iz koje Srbija mora u\u010diti.<\/strong><\/p>\n

Digitalizacija agrara: Geoportal i elektronsko nadmetanje<\/h2>\n

Proces zakupa poljoprivrednog zemlji\u0161ta u dr\u017eavnoj svojini do\u017eiveo je potpunu digitalnu transformaciju. Uprava za poljoprivredno zemlji\u0161te je razvila i kontinuirano unapre\u0111uje sopstveni javni Geoportal<\/strong>, koji danas pru\u017ea mnogobrojne mogu\u0107nosti brzog i jednostavnog pristupa svim relevantnim podacima o dr\u017eavnim njivama, mapama i interaktivnim aplikacijama. Ovi alati su klju\u010dni za preciznu izradu Godi\u0161njeg programa za\u0161tite, ure\u0111enja i kori\u0161\u0107enja poljoprivrednog zemlji\u0161ta u dr\u017eavnoj svojini.<\/p>\n

Pravo na zakup i kori\u0161\u0107enje ovih parcela mogu ostvariti fizi\u010dka i pravna lica koja su nosioci ili \u010dlanovi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (sada prete\u017eno integrisanih u sistem e-Agrar), uz strogo ispunjavanje dodatnih zakonskih uslova u zavisnosti od osnova zakupa i kori\u0161\u0107enja za koji su zainteresovani.<\/p>\n

Prihodi dr\u017eave od izdavanja njiva<\/h2>\n

Nadmetanje za zakup dr\u017eavnih njiva jo\u0161 od vremena pojave koronavirusa pre\u0161lo je u isklju\u010divo elektronski format. Ponude se \u0161alju digitalnim putem, dok ih stru\u010dna komisija zvani\u010dno otvara i obra\u0111uje odre\u0111enog datuma, \u010dime je zna\u010dajno podignut nivo transparentnosti celokupnog postupka.<\/p>\n

Prema najnovijim bilansima, Srbija raspola\u017ee sa preko 416.759 hektara dr\u017eavnog poljoprivrednog zemlji\u0161ta, od \u010dega se u zakup izdaje vi\u0161e od 272.342 hektara. Uzimaju\u0107i u obzir prose\u010dne cene arende i stabilizaciju naplate do marta 2026. godine, prihod dr\u017eave od izdavanja poljoprivrednog zemlji\u0161ta<\/strong> na godi\u0161njem nivou stabilno prema\u0161uje sumu od 50 miliona evra, \u010dine\u0107i ovaj segment izuzetno va\u017enim finansijskim resursom za nacionalni bud\u017eet.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Saznajte kako se kre\u0107u cene zakupa dr\u017eavnog poljoprivrednog zemlji\u0161ta u Srbiji, koji faktori uti\u010du na arendu i koliki su prihodi dr\u017eave od izdavanja njiva prema najnovijim podacima.<\/p>\n","protected":false},"author":19,"featured_media":12877,"comment_status":"open","ping_status":"0","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[63,43,60,69],"class_list":["post-11560","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zemljista-i-objekti","tag-finansiranje","tag-fokus","tag-institucije-i-kompanije","tag-zakoni-i-regulativa"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11560","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/users\/19"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11560"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11560\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15567,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11560\/revisions\/15567"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/media\/12877"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11560"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11560"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11560"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}