Trampove tarife, trgovinski rat i mnogi drugi faktori su uticali na skok cene, hajde da pogledamo \u0161ta se ta\u010dno desilo.<\/p>\n
Zlato je po\u010detkom godine imalo cenu od oko 2600$, do sada je cena sko\u010dila za skoro 30%. Glavni faktor koji je cenu strmoglavo gurnuo na gore, jesu tarife ameri\u010dkog predsednika Trampa.<\/strong><\/p>\n Cena je krenula da raste kada je Tramp najavio tarife Meksiku i Kanadi, po\u010detkom godine, uprkos povla\u010denju istih, tr\u017ei\u0161ni strah je ostao, te je cena nastavila da raste. Zatim, nakon objave tarifa na 150 zemalja i teritorija su sve svetske berze pale u crveno, svetska privreda se nalazila u panici i granici kolapsa.<\/p>\n U takvoj atmosferi panike, ekonomske i geopoliti\u010dke neizvesnosti, investitori svoj novac vade iz svetskih berzi i okre\u0107u se investicijama sigurnog uto\u010di\u0161ta – poput zlata.<\/strong><\/p>\n Tokom tr\u017ei\u0161nog \u0161oka uo\u010di Trampovih tarifa, ameri\u010dke berze su izgubile gotovo 7 biliona dolara za jedan dan. Ovo je nezamisliva cifra, primera radi to je ekvivalentno ukupnom godi\u0161njem BDP-u Nema\u010dke, Italije i \u0160vedske, zajedno.<\/p>\n Nakon ovog neverovatnog pada, berzanska cena zlata je naglo krenula da ska\u010de, i ostvarila vi\u0161e istorijskih maksimuma u jako kratkom periodu.<\/strong><\/p>\n Iako su Trampove tarife eksponencijalno ubrzale rast cene, zlato je ve\u0107 godinama na uzlaznoj putanji.<\/p>\n Investiciono zlato, u formi poluga i kovanica, se tretira kao \u201cinvesticija sigurnog uto\u010di\u0161ta\u201d (engl. Save Haven Asset). Ovo zna\u010di da u periodima ekonomske nestabilnosti, visoke inflacije, geopoliti\u010dkih nesigurnosti i sl. investitori se okre\u0107u\u00a0 zlatu kako bi osigurali svoj novac.<\/p>\n Narodne banke \u0161irom sveta tako\u0111e praktikuju istu politiku, zlato se tretira kao sigurna rezerva koja je nezaobilazni deo trezora svake dr\u017eave. Od pandemije, a pogotovo nakon izbijanja rata u Ukrajini, centralne banke \u0161irom sveta ukupno godi\u0161nje kupuju preko 1000 tona zlata.<\/p>\n Najve\u0107i kupci su Narodna Banka Kine, Narodna Banka Poljske, Turske, izme\u0111u ostalog i Narodna Banka Srbije, koja zlato defini\u0161e kao dugoro\u010dni \u0161tit od inflacije. Srbija je u proteklih 15 godina trostruko uve\u0107ala svoje rezerve zlata i trenutno poseduje najve\u0107e rezerve na Zapadnom Balkanu u iznosu od oko 50 tona<\/strong>.<\/p>\n Dok god traju faktori inflacije, slabe svetske ekonomske slike, trgovinski rat, konflikti izme\u0111u velikih sila, cena zlata \u0107e reagovati uzlazno. Sli\u010dne performanse je zlato ostvarilo tokom recesije 2008. godine. Kada je ameri\u010dka berza izgubila gotovo 50% svoje vrednosti, cena zlata je sko\u010dila za oko 25%.<\/p>\n U proteklih 50 godina cena zlata je ostvarila rast od preko 8000%. Po\u010detkom 1970ih cena jedne unce je iznosila oko 40 dolara dok se danas nalazi na svom vrhuncu od oko 3300$ (u trenutku pisanja ovog \u010dlanka).<\/p>\n Zlato je svetski standardizovana investicija koja se proizvodi prema istim parametrima svugde na planeti. Na taj na\u010din, ona nije vezana ni za jednu dr\u017eavu ili tr\u017ei\u0161te, ve\u0107 je univerzalna. Zbog toga, i zbog svoje ograni\u010dene ponude i intrinzi\u010dne vrednosti, ona predstavlja sigurnu investiciju koja mo\u017ee da se unov\u010di bilo gde. Za razliku od akcija ili drugih investicija koje su vezane za jedno tr\u017ei\u0161te ili investicioni fond.<\/p>\nZlato ve\u0107 godinama u uzlaznoj putanji<\/h2>\n
Glavni faktori koji uti\u010du na cenu zlata<\/h2>\n
Inflacija u doba trgovinskog rata<\/h2>\n