{"id":27615,"date":"2026-06-23T11:36:26","date_gmt":"2026-06-23T09:36:26","guid":{"rendered":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/?p=27615"},"modified":"2026-06-23T15:43:38","modified_gmt":"2026-06-23T13:43:38","slug":"kupovina-nekretnina-iz-dijaspore-kako-novac-iz-inostranstva-menja-trziste-stanova-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/biznis\/investicije-u-nekretnine\/kupovina-nekretnina-iz-dijaspore-kako-novac-iz-inostranstva-menja-trziste-stanova-u-srbiji-27615\/","title":{"rendered":"Kupovina nekretnina iz dijaspore: Kako novac iz inostranstva menja tr\u017ei\u0161te stanova u Srbiji"},"content":{"rendered":"\n

Kupovina nekretnina iz dijaspore godinama oblikuje doma\u0107e tr\u017ei\u0161te na na\u010din koji se lako previdi, a te\u0161ko ignori\u0161e. Prema proceni o raspodeli doznaka, gotovo svaki \u010detvrti evro koji stigne iz inostranstva zavr\u0161i u kvadratima. \u010covek u Minhenu ili Cirihu gleda stanove u Beogradu sa ekrana telefona, bud\u017eet mu je ozbiljniji od prose\u010dnog doma\u0107eg kupca, ali kupuje na daljinu, \u010desto pod pritiskom vremena i sa ograni\u010denim poznavanjem aktuelne ponude. <\/p>\n\n\n\n

Na tr\u017ei\u0161tu vrednom 8,1 milijardu evra u 2025. godini, prema podacima Republi\u010dkog geodetskog zavoda<\/a>, dijaspora nije marginalni igra\u010d, ona je faktor koji stabilizuje potra\u017enju i di\u017ee prose\u010dnu cenu transakcije. Na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu danas postoje dve jasno odvojene grupe kupaca iz inostranstva i svaka od njih kupuje iz potpuno razli\u010ditih razloga. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kupovina nekretnina iz dijaspore po\u010dinje sa dva razli\u010dita profila kupca<\/h2>\n\n\n\n

Prva grupa su investitori. Oni tra\u017ee stanove manje kvadrature, naj\u010de\u0161\u0107e do 50 kvadratnih metara, na dobrim lokacijama u <\/strong>Beogradu<\/a>. Kupuju da bi izdavali ili preprodali, ra\u010dunaju\u0107i da im prinos od iznajmljivanja donosi vi\u0161e nego \u0161tednja u stranoj banci. Za njih je kupovina nekretnine<\/a> iz dijaspore pre svega finansijska operacija, a stan je imovina koja se mora lako izdati i lako likvidirati.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Druga grupa su oni koji se vra\u0107aju, ili se bar pripremaju za povratak<\/strong>. Njihov pristup je potpuno druga\u010diji. Tra\u017ee ve\u0107e stanove, od 80 do 100 kvadratnih metara, u novogradnji<\/a><\/strong>, i to ne bilo kakvoj. Zanima ih ko \u0107e im biti kom\u0161ije, gde \u0107e deca i\u0107i u \u0161kolu, koliko je bezbedno naselje. Kupovinom nekretnine oni ne re\u0161avaju investiciono pitanje, ve\u0107 \u017eivotno i u to obi\u010dno ula\u017eu najve\u0107i deo kapitala ste\u010denog u inostranstvu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Kupci
Novogradnja u Beogradu ostaje jedan od najtra\u017eenijih izbora za kupce iz dijaspore koji ula\u017eu ili planiraju povratak u Srbiju.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u0160ta dijaspora naj\u010de\u0161\u0107e tra\u017ei kada kupuje stan ili ku\u0107u u Srbiji<\/h2>\n\n\n\n

Istra\u017eivanja programa Ta\u010dka povratka,<\/a> sprovedena u zajednici dijaspore, potvr\u0111uju tu strukturu interesovanja: oko 60 odsto zainteresovanih \u017eeli stan, ne\u0161to vi\u0161e od \u010detvrtine ku\u0107u, a bud\u017eet se naj\u010de\u0161\u0107e kre\u0107e izme\u0111u 50.000 i 200.000 evra. Na listi \u017eeljenih lokacija ubedljivo prednja\u010de Beograd i Novi Sad<\/a>, dok je na tre\u0107em mestu rodni grad.<\/p>\n\n\n\n

To je ono \u0161to statistika ne meri lako: emotivna kupovina, povezanost sa zavi\u010dajem, odluka koja nema isklju\u010divo ekonomsku logiku.<\/p>\n\n\n\n

Kupci iz dijaspore naj\u010de\u0161\u0107e dolaze tokom praznika i godi\u0161njih odmora<\/h2>\n\n\n\n

Ve\u0107ina kupaca iz dijaspore dolazi iz Nema\u010dke, \u0160vajcarske, Austrije, SAD i Kanade<\/strong>. Periodi najve\u0107e aktivnosti poklapaju se sa godi\u0161njim odmorima, Uskrsom i Bo\u017ei\u0107em, tada obilaze stanove, a ponekad i zavr\u0161avaju transakcije u roku od nekoliko dana.<\/p>\n\n\n\n

Beograd ostaje prva adresa za kupovinu nekretnina iz dijaspore<\/h2>\n\n\n\n

Kupovina nekretnina iz dijaspore u Beogradu koncentrisana je na \u010detiri op\u0161tine: Vra\u010dar, Stari Grad,<\/a> Zvezdaru i Novi Beograd<\/a>. Tu se cena kvadrata kre\u0107e izme\u0111u 3.000 i 3.500 evra, a ono \u0161to kupce iz inostranstva privla\u010di nisu samo lokacija i kvalitet gradnje, ve\u0107 i koncept stanovanja.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Moderni stambeni kompleksi sa gara\u017eom<\/a>, zajedni\u010dkim zelenim povr\u0161inama, teretanom i de\u010djim igrali\u0161tima, tip nekretnine koji u praksi podse\u0107a na na\u010din \u017eivota na koji su navikli u zapadnoj Evropi. Upravo ti objekti bele\u017ee najvi\u0161e upita iz dijaspore.<\/p>\n\n\n\n

Periferija Beograda postaje izbor za kupce sa manjim bud\u017eetom<\/h2>\n\n\n\n

S druge strane, kupci sa manjim bud\u017eetom iz dijaspore poslednjih godina sve \u010de\u0161\u0107e biraju Sur\u010din, Bor\u010du i Ov\u010du<\/a>, gde je cena kvadrata ispod 2.000 evra. Razlika u ceni je zna\u010dajna, a novogradnje ima dovoljno. Za nekoga ko kupuje stan kao dugoro\u010dnu investiciju i ne planira da se useli odmah, periferne lokacije sa potencijalom rasta vrednosti postaju sasvim razuman izbor.<\/p>\n\n\n\n

Novi Sad i rodni gradovi imaju posebnu te\u017einu za dijasporu<\/h2>\n\n\n\n

Van Beograda, Novi Sad je druga najtra\u017eenija destinacija, naro\u010dito za dijasporu iz Vojvodine. Ali pravi fenomen je tre\u0107a kategorija, kupovina u rodnom mestu. Ku\u0107a u Ni\u0161u, stan u Kragujevcu, imanje u \u0160umadiji. Tu se ne ra\u010duna prinos po kvadratu.<\/strong> Tu se kupuje veza sa mestom odakle je \u010dovek potekao, i ta vrsta kupovine, koliko god izgledala neekonomi\u010dna, stabilno je prisutna na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\t

\n\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t

Pratite nas na<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\"\"\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\n\n\t\t\t\t\t\t\t\n\n\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/picture>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/a>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\n\n\n

Svaki \u010detvrti evro iz doznaka zavr\u0161ava u nekretninama<\/h2>\n\n\n\n

Doznake iz dijaspore u Srbiju poslednjih godina kre\u0107u se oko pet milijardi evra godi\u0161nje, prema podacima Narodne banke Srbije<\/a>. Re\u010d je o jednom od najstabilnijih izvora priliva novca iz inostranstva, koji \u010dini oko \u0161est do sedam odsto bruto doma\u0107eg proizvoda. Geografska struktura tog novca gotovo se ne menja godinama: najvi\u0161e doznaka dolazi iz Nema\u010dke, \u0160vajcarske i Austrije, dok se me\u0111u zna\u010dajnim izvorima navode i Francuska i Rusija<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

No ono \u0161to je klju\u010dno za tr\u017ei\u0161te nekretnina<\/a> jeste pitanje gde taj novac zavr\u0161i. Prema procenama koje se pozivaju na podatke Me\u0111unarodnog monetarnog fonda,<\/a> raspodela je konstantna: oko dve tre\u0107ine doznaka odlazi na teku\u0107u potro\u0161nju, oko 24 odsto u nekretnine, a tek jedan procenat u poslovne investicije.<\/p>\n\n\n\n

Prevedeno u apsolutne cifre, to zna\u010di da kupovina nekretnina iz dijaspore, prema toj proceni, godi\u0161nje apsorbuje vi\u0161e od milijardu evra.<\/strong> Na tr\u017ei\u0161tu ukupne vrednosti od 8,1 milijardu evra, kako pokazuju podaci RGZ-a<\/a> za 2025, to je udeo koji se ne mo\u017ee zanemariti.<\/p>\n\n\n\n

Dijaspora ne kupuje ravnomerno tokom cele godine<\/h2>\n\n\n\n

Ovaj novac ne dolazi ravnomerno tokom godine. Poja\u010dan priliv u letnjim mesecima i tokom prazni\u010dnih perioda direktno se vidi na broju transakcija<\/strong>. Dijaspora ne \u010deka sezonske popust, kupuje kada je fizi\u010dki prisutna u zemlji, i naj\u010de\u0161\u0107e je spremna da plati tra\u017eenu cenu bez dugotrajnog pregovaranja.<\/p>\n\n\n\n

Kredit za nerezidente promenio je kupovinu nekretnina iz dijaspore<\/h2>\n\n\n\n

Do 2022. godine, kupovina nekretnina iz dijaspore u Srbiji podrazumevala je gotovo isklju\u010divo gotovinsko pla\u0107anje<\/strong>. Na\u0161i dr\u017eavljani u inostranstvu nisu mogli da dobiju stambeni kredit ni u srpskim bankama, ni u bankama u zemljama u kojima \u017eive, za doma\u0107e banke bili su nerezidenti bez kreditne istorije, a za strane banke nekretnina u Srbiji nije bila prihvatljiv kolateral.<\/p>\n\n\n\n

Ta prepreka prevazi\u0111ena je kada je, na inicijativu programa Ta\u010dka povratka i uz pozitivno mi\u0161ljenje Narodne banke Srbije, jedna doma\u0107a banka razvila prvi stambeni kredit<\/a> namenjen nerezidentima<\/strong>. Model je brzo prepoznat i danas ga nudi vi\u0161e banaka u Srbiji. Uslov je prijavljen boravak u inostranstvu od minimum 12 meseci i redovni mese\u010dni priliv po osnovu zarade. U\u010de\u0161\u0107e je ve\u0107e nego za rezidente, procedura slo\u017eenija, ali s obzirom na razliku u zaradama i cenama nekretnina, otplata je za ve\u0107inu podnosilaca zahteva komforna.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kako izgleda procedura kupovine nekretnine iz dijaspore<\/h2>\n\n\n\n

Va\u017eno je napomenuti – kupac iz dijaspore ne mora li\u010dno da prisustvuje celom procesu.<\/strong> Kroz ovla\u0161\u0107enje overeno u ambasadi, konzulatu ili kod notara u inostranstvu, mogu\u0107e je da drugo lice pribavi dokumentaciju, sprovede proceduru u banci i zastupa kupca pred javnim bele\u017enikom.<\/p>\n\n\n\n

Nerezident mora da pribavi poreski identifikacioni broj (PIB) u Srbiji, otvori devizni ra\u010dun u doma\u0107oj banci i obezbedi kompletnu dokumentaciju o zaposlenju i primanjima iz inostranstva. <\/strong>Nakon kupovine, kod prometa za koji se ne pla\u0107a PDV pla\u0107a se porez na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto, dok se kod prve prodaje novogradnje pla\u0107a PDV od 10 odsto. Vlasnik zatim pla\u0107a i godi\u0161nji porez na imovinu.<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kupovina nekretnina iz dijaspore sve sna\u017enije oblikuje doma\u0107e tr\u017ei\u0161te. Deo kupaca ula\u017ee u manje stanove za izdavanje, dok drugi tra\u017ee dom za povratak u Srbiju.<\/p>\n","protected":false},"author":15,"featured_media":28773,"comment_status":"closed","ping_status":"0","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[34],"tags":[63,43,57,75,69],"class_list":["post-27615","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-investicije-u-nekretnine","tag-finansiranje","tag-fokus","tag-kupoprodaja-nekretnina","tag-naselja-i-zone","tag-zakoni-i-regulativa"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27615","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/users\/15"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=27615"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27615\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":28799,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27615\/revisions\/28799"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/media\/28773"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=27615"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=27615"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.nekretnine.rs\/news\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=27615"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}