Novi Dorćol - stari kvart koji se upravo ponovo izmišlja. Sa jedne strane pešački dodir sa Kalemegdanom i centrom grada, sa druge direktna linija do keja i biciklističke staze uz Dunav. Mir večernjih talasa, a sve gradske pompe na dva koraka - ali ispod tebe.
Neuseljavan. Na vrhu. U najtraženijem delu grada.
Ovo nije stan.
Ovo je komandna paluba iznad grada.
Tri spavaće. Dva kupatila. Pogled koji ne traži dozvolu.
Reka je tvoja linija horizonta.
Beton, drvo, staklo. Bez viška. Bez buke.
U samom jezgru Novog Dorćola -kvart koji je redefinisao urbani luksuz Beograda.
Gde su Kalemegdan, centar i reka jednako blizu, a ulična scena diše istim ritmom kao najskuplji kvadrat u gradu.
Enterijer je taktički precizan:
Dnevna zona kao otvoren sistem- mramorni kuhinjski blok presečen svetlom, biblioteke koje nisu samo police, već vertikalne arhive tišine, ugaona garnitura kao prostorni znak interpunkcije.
Kupatila su tamna, intenzivna, skoro brutalistička, kao da si ušao u savremeni haiku od kamena i pare.
Master zona ima svoj garderober, svoju tišinu, svoje svetlo.
Balkon? Panoramska tačka. Svet ispod tebe ne nestaje - samo se povinuje.
Dva garažna mesta.
Stan je neuseljavan.
Bez tragova prethodnih dana. Bez kompromisa.
Nema mekoće, nema pretvaranja.
Samo arhitektura sa stavom.
Ovo nije još jedan “lep stan”. Ovo je platforma sa koje se Dunav pretvara u tvoje lično screensaver-more.
