Na 50 m², ovaj stan igra pametno i precizno. Ne pokušava da bude veći nego što jeste. Umesto toga, koristi ono što većina nema: visinu, pogled i ritam grada kao aktivan deo enterijera.
Dnevni prostor je čist i sabran, ali nikada sterilan. Toplo drvo, tamni akcenti i mekano svetlo formiraju kompoziciju koja ne glumi vrednost, ona je podrazumeva. Kuhinja je integrisana i racionalna, savremena u izrazu, bez suvišnih gestova.
Spavaća soba je povučena i smirena, zamišljena kao kontrapunkt dnevnoj dinamici. Neutralna i tiha, sa jasnom namenom: da izoluje, a ne da impresionira. Kupatilo prati istu logiku : precizno, svedeno, bez teatralnosti.
I onda - pogled.
Visina koja menja percepciju stana. Reka, svetla, linija grada. Beograd na vodi ne kao kulisa, već kao stalna scena u pozadini svakodnevnog života. Uveče - simfonija refleksija. Ujutru - mir pre buke.
