Pre svega, važno je znati da porez na imovinu obuhvata i porez na prenos apsolutnih prava, kao i porez na nasleđe i poklon.
Znamo da uglavnom ako živimo u kući plaćamo porez na kuću, međutim, porez na imovinu je mnogo širi pojam i obuhvata mnoge druge nepokretnosti. Naime, kako zakon navodi porez na imovinu plaća se za zemljište površine preko 10 ari, kao i za građevinsko zemljište, zatim, za korišćenje stana ili kuće za stanovanje, korišćenje neke nepokretnosti koja je u javnoj svojini ili za neku državnu nepokretnost.
Vrlo je važno znati kada govorimo o porezu na kuću da imamo u vidu i određene predmete, odnosno objekte, koji se ne oporezuju. Porez ćete plaćati na kuću, ali ne i na stazu i ili neki drugi otvoreni prostor, koji je prekriven betonom, pločama ili nekim drugim sličnim materijalom. Nećete plaćati taj deo, ali samo ako je taj čvrsti materijal u nivou zemljišta. Zatim, porez na kuću ne uključuje i mesto za parkiranje, prilaz kući, ogradu, potporni zid, vrtni bazen, ni fontane, dvorišni kamin, septičku jamu. Dečije igralište, kao i spomen obeležja, nadstrešnice do 10 metara kvatradnih, i vrtno senilo do 15 metara kvadratnih, kao ni stepenište koje je izvan objekta ne ulaze u porez na kuću.
Ovo je mnogima vrlo važna stavka, a možda čak i najbitnija, a onda na red dolazi i stavka koliko poreski obveznik mora da plaća. Prosto rečeno svi smo mi poreski obveznici, porez svi plaćamo na jedan ili na drugi način. Međutim, kada je u pitanju porez na kuću, onda treba da imate u vidu sledeće stvari:
Dakle, poreski obveznik može da bude i pravno i fizičko lice. To lice može da bude samo korisnik kuće, držalac ili imalac prava. Kada imamo jednu nepokretnost, a više obveznika, onda to znači da će se porez deliti srazmerno tome koliko imaju udela, a ako slučajno nisu određeni obveznici, onda će se porez deliti na jednake delove, odnosno svi će plaćati istu cifru.
Kako bi se odredila poreska osnovica, prvo organ jedinice lokalne samouprave, koji je nadležan za to mora to i da odredi. Ono što se gleda jeste korisna površina, zatim prosečna cena kvadratnog metra, a to zavisi od zone u kojoj se dati objekat nalazi.
Kada je korisna površina u pitanju treba znati da kada je kuća u pitanju da se onda računa zbir svih podnih površina, ali da u to nije uključena terasa ili balkon, kao ni lođa, isto tako ni stepenište koje se nalazi izvan kuće.
Kako bi se odredila poreska osnovica, nepokretnosti su razvrstane u različite grupe, a to znači da kuća za stanovanje nije u istoj grupi, kao i stan, ali ni kao poslovne zgrade, te je za njih osnovica poreza drugačija. Jedinica lokalne samouprave treba po zakonu da izda akt u kojem su navedene prosečne cene konkretnih objekata u datim zonama i to do 30 novembra svake godine.
Poreski obveznik postajete u onom trenutku kada steknete pravo na taj objekat, zatim danom uspostavljanja državnine, kako zakon nalaže, na dan kada počnete da koristite neki objekat, na dan kada se izda upotrebna dozvola.
Kada se kupuje nekretnina, koja prethodno nije bila u prometu, dakle kupuje se direktno od investitora, onda je situacija malo drugačija i onda je cena poreza već uključena u cenu, jer ga je prethodno platio investitor. I onda tu nema mnogo komplikacija, s tim što je naravno to malo veća cena.
Međutim, kada je u pitanju prodaja kuća ili stanova koji su ranije bili u prometu i na koje se ranije plaćao porez, onda zakon nalaže da se plaća porez na prenos apsolutnih prava. I u ovom slučaju zakon određuje da porez treba da plati prodavac, međutim, kod nas je u praksi malo drugačije, te porez plaća kupac. Kako ne bi došlo do bilo kakve zabune ili kršenja nekih zakona, u ugovoru se navodi ko će platiti tu vrstu poreza, a uglavnom se u ugovoru navodi da to bude kupac.
I u ovom slučaju poreska uprava je ta koja određuju osnovicu, te vi tu ne možete mnogo uticati. Naime, poreska uprava će svakako uzeti u obzir i cenu koja se nalazi u ugovoru, odnosno prelistaće ugovor. Međutim, ukoliko utvrdi da je cena u ugovoru niža od tržišne, onda znajte da će osnovica biti viša.
U ovom slučaju poreski obveznik postajete u onom trenutku kada se potpiše kupoprodajni ugovor, odnosno u onom trenutku kada se overi. I nakon toga, vama kao kupcu stiže rešenje, na osnovu kojeg treba platiti porez. Imajte u vidu da porez morate platiti 15 dana od dana kada ste dobili rešenje. Tako da vodite računa kada potpisujete ugovor, odnosno kog dana tačno overavate ugovor, jer je vrlo važno da na kraju ispoštujete rokove.
Porez na kuću, kao i na drugu imovinu se ne plaća odjednom, već je podeljen u četiri rate. Prva rata se plaća u februaru, druga u maju, treća u avgustu i četvrta u novembru. Sve rate treba da budu plaćene do 15 u mesecu. Od ove godine mnoge stvari su unapređene, te postoji mogućnost plaćanja poreza elektronskim putem. A takođe svi građani mogu i da provere svoje poreske obaveze putem interneta. Takođe, na portalu Poreske Uprave Ministarstva Finansija se može dobiti i uverenje o plaćenom porezu, inače uverenje koje je potrebno velikom broju ljudi. Na primer ukoliko želite da dobijete neki kredit ili da učestvujete u nekoj javnoj nabavci, ukoliko idete na porodiljsko odsustvo potrebno vam je uverenje od plaćenom porezu. A ono je sada dostupnije nego ikada.
