Inicijative lokalnih samouprava, kao i državnog vrha, rezultirala je donošenjem Zakona o ozakonjenju koji je na snagu stupio u novembru 2015. godine, a kojim je propisano da se svi objekti koji su bespravno podignuti, bez ikakve dozvole, mogu legalizovati ukoliko su podignuti u periodu pre donošenja Zakona o ozakonjenju, ali da to neće važiti za objekte koji su bespravno nastali nakon njegovog donošenja, već da su oni isključivo predmet rušenja.
Tokom 2018. godine donete su i određene izmene Zakona o ozakonjenju, a koje su za zadatak imale da zapravo potvrde sve ono osnovno što je Zakonom i propisano, kao jedna vrsta ubrzanja procesa ozakonjenja objekata, budući da je i samoj državi u cilju da se što veći broj objekata ozakoni i legalizuje.
Međutim, donetim izmenama pre nešto više od godinu dana, ponovo su izostavljeni objekti nastali posle novembra 2015. godine kada je Zakon o ozakonjenju donet. Izmena koja se tiče ovih objekata tiče se isključivo činjenice da više nije potrebno da se sačeka okončanje upravnog spora, već čim se objektu odbije zahtev za legalizaciju, rušenje je moguće.
Iz toga proizilazi da sprovođenje Zakona zavisi isključivo od strane inspekcije koja izlazi na lice mesta, jer sam Zakon o ozakonjenju i danas predviđa da je konačno rešenje o odbijanju ozakonjenja objekta ujedno i rešenje za njegovo momentalno rušenje, bez obzira na to da li je upravni spor završen ili je još uvek u toku.
Kako se svi objekti koji su nastali nakon donošenja i stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju mogu rušiti odmah posle odbijanja zahteva za ozakonjenje i odbijanja žalbe, što znači nakon stizanja konačnog rešenja, pravi se spisak prema stepenu ugroženosti javnih i kulturnih dobara, na osnovu čega se pravi program rušenja bespravno građenih objekata u ovom vremenskom periodu.
Za sve ostale, koji su gradili pre dana kada je Zakon o ozakonjenju stupio na snagu, dat je rok od pet godina u kom se mogu ozakoniti, a vlasnici takvih objekata se pozivaju konstantno da dopune dokumentaciju i dostave zahtev, kako taj rok ne bi prošao.
U prethodnom periodu je srušeno preko 500 bespravno sagrađenih objekata, budući da ministarstvo zahteva striktno provođenje Zakona, dok je oko 300 000 objekata legalizovano, a preko 1 milion zgrada, kuća i poslovnih objekata čeka da se ozakoni.
Kada je stupio na snagu, krajem 2018. godine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju nelegalno podignutih objekata, najveća promena je bio upravo ovaj deo koji se odnosio na njihovo rušenje, gde je potrebna drugostepena odluka i rešenje.
Međutim, izmene nisu bile samo u tom pogledu. Izmena zakona predvidela je i stavljanje zabrane prometa takvih objekata, što znači da se oni, niti bilo koja jedinica u njima ne mogu prodavati i kupovati, što je zapravo jedan od načina borbe protiv kršenja zakona i izbegavanja plaćanja zakonskih, opštinskih, komunalnih i svih ostalih taksi koje su potrebne da se uplate pre same gradnje određenog objekta.
U svemu tome je investitorima i olakšano, budući da se uz urednu papirologiju i zahtev, građevinska dozvola izdaje danas za svega pet radnih dana, pa razlog nepodnošenja zahteva ne postoji, kao ni za početak bespravne gradnje koja je od donošenja zakona o ozakonjenju bez izuzetka osuđena na rušenje.
Kako u Srbiji, prema procenama, postoji oko 2,2 miliona bespravno izgrađenih objekata, Zakon je doveo do toga da se lakše otkriju i bespravni graditelji, te da se odmah pokreće i postupak oduzimanja licence, koji je u ranijim slučajevima izostajao, iako se već zna da je neki graditelj bespravno gradio.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjivanju objekata predviđeno je i to da se nelegalno sagrađeni objekti ne mogu priključiti na svu potrebnu infrastrukturu, kao da se u njima ne mogu vršiti uslužne delatnosti bilo koje vrste.
Izmenama zakona je obuhvaćeno i to da javna preduzeća ne smeju bespravno sagrađen objekat da prikače na javnu infrastrukturu, a ukoliko to neko uradi, visine kazni idu od 1 do 3 miliona dinara.
Još od 2002. godine, bespravna gradnja u Republici Srbiji je prepoznata kao krivično delo za koje su propisane visoke novčane kazne, dok je povreda službenog znaka, pečata, žute trake kojom je objekat okružen, kažnjiva zatvorom i to u visini do čak 8 godina.
Ono gde su se često dešavale prevare, jeste kupovina i prodaja stanova u zgradama koje su bespravno podignute. Ovde je najveći problem nedovoljna informisanost kupaca, kao i veliko poverenje koje ide ka investitorima i firmama koje se bave izgradnjom i prodajom ovakvih objekata i njihovih jedinica.
Međutim, Zakonom o ozakonjenju i izmenama i dopunama koje su donete kasnije, predviđeno je da svi objekti koji su bespravno sagrađeni, a koji se nalaze u postupku ozakonjenja, što znači svi bespravno sagrađeni objekti pre novembra 2015. godine, u katastru imaju zabeležbu kao jasnu opomenu kupcima da taj objekat ne kupuju dok ne dobije konačno rešenje o ozakonjenju i legalizaciji.
Pored toga, za zgrade ili kuće koje su podignute bez potrebnih, validnih papira i kompletne dokumentacije, biće postavljena fizički slična zabeležba na plac, kao znak da se radi o bespravno podignutom objektu.
Krajem prethodne godine, uvidom u spisak ozakonjenih objekata, kojih je ispod 300 000, a oko 1,4 miliona zgrada, kuća i poslovnih objekata čeka na ozakonjenje, zaključeno je da sprovođenje procesa i pored svih olakšica lokalnim samoupravama nije donelo veću brzinu u radu i izdavanju rešenja, pa se promatra mogućnost uvođenja elektronskog servisa zbog vlasnika koji još uvek ne znaju koja je sudbina njihovih građevina, iako su u samom postupku.
Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, u poslednjem kvartalu 2019. godine iznela je da se razmišlja o uvođenju elektronskog sistema koji će sadržati sve podatke o bespravno podignutim objektima koji su u procesu ozakonjenja, tako da svi njihovi vlasnici mogu u bilo kom trenutku da vide potpunu dokumentaciju kao i dokle je došao njihov objekat u procesu obrade.
Ovo je najverovatnije projekat koji će se isprobati na području Beograda, te ukoliko se pokaže kao funkcionalan i dobar u pogledu izdavanja rešenja o ozakonjivanju, proširiće se na sve gradove u državi, budući da se tempo kojim se rešenja izdaju na godišnjem nivou ne pokazuje kao dovoljno brz.
Najveći problem jeste činjenica da bespravno sagrađeni objekti pre 2015. godine imaju rok od 5 godina za ozakonjenje i legalizaciju, a kako taj rok ističe 2023. godine, imajući u vidu dosadašnji broj izdatih rešenja, veliki broj objekata će probiti rokove i samim tim će postati predmet rušenja, kako je to Zakonom o ozakonjenju bespravno sagrađenih objekata i predviđeno.
