Sve to je imalo za cilj ublažavanje negativnih posledica po privredu i ekonomski sistem, jer je bilo evidentno da će upravo taj sektor pretrpeti značajne gubitke.
Sa tim u vezi, Vlada je donela Odluku o privremenim merama za očuvanje
stabilnosti finansijskog sistema, koju je objavila na svom zvaničnom sajtu, a koja se tiče svih onih građana i privrednih društava koji imaju neku vrstu finansijske obaveze prema svojoj banci bilo da je reč o nekom obliku kredita, lizingu i sl.
Samom pojavom ove vrste epidemije, vrlo brzo se reagovalo kada je finansijski sistem naše zemlje u pitanju. Nakon samo dva dana od proglašenja vanredne situacije, Vlada je donela ovu vrstu odluke sa kojom su se najpre upoznale banke, a zatim i njeni korisnici usluga. Jedna od takvih je tzv. Odluka o moratorijumu prilikom otplate kredita.
| Ukoliko ste tek u procesu traženja stana, pogledajte oglase na našem sajtu: |
| PRODAJA STANOVA |
Odluka o moratorijumu praktično znači da svi korisnici kredita (u nastavku teksta fokusiraćemo se pre svega na stambene kredite) imaju pravo da biraju da li žele da odlože tj. stopiraju otplatu anuiteta po osnovu kreditnih obaveza, koji im uredno dospeva svakog meseca, na period ne duži od 90 dana.
Nažalost, mnogo naših građana je zbog aktuelne situacije sa Covid-19 ostalo bez stalnog zaposlenja što je direktno uticalo na njihovo finansijsko stanje pa im ovakva odluka kojom mogu trenutno da odlože dospele obaveze ide u prilog. Na taj način, barem na kratko ublažiće svoje trenutno poljuljano stanje sa finansijama, jer svima nam je poznato koliko u današnjem vremenu gubitak posla može uticati ne samo na pojedinca već na čitavu njegovu porodicu. Posebno se to odnosi na ona lica koja imaju neku vrstu finansijske obaveze poput otplate rate stambenog kredita.
Nakon zvaničnog saopštenja Vlade, pa zatim i Narodne banke Srbije o aktuelnoj Odluci o stopiranju otplate glavnice i kamate na uzete kredite, sve banke su bile u dužnosti da korisnike svojih finansijskih usluga na vreme obaveste o trenutnim dešavanjima u finansijskom sistemu Srbije kako bi se adekvatno upoznali sa svojim mogućnostima koje se tiču vraćanja duga.
Sam princip obaveštenja korisnika kredita funkcioniše tako što banke na svojim sajtovima objave obaveštenje o primenjivanju odluke NBS, a njihovi klijenti imaju rok od deset dana da se izjasne o tome da li žele da prihvate ovu odluku ili ne. Oni su to mogli da učine bez odlaska u banku.
Građani koji jednostavno nisu imali potrebe za odlaganjem, morali su da se na određeni način izjasne da odbijaju ponudu i da žele da nastave redovno izmirenje svojih obaveza prema banci bez obzira na trenutnu situaciju u zemlji. To su mogli da učine na nekoliko načina: telefonskim putem, slanjem dopisa poštom ili elektronskim putem. Ovde se najčešće radi o građanima koji imaju zagarantovano radno mesto bez obzira na aktuelnu situaciju sa virusom i kojima odlaganje otplate rate po osnovu kredita ne bi ništa značilo kada se radi o njihovom finansijskom stanju. Prosto, mnogi se u tom slučaju vode računicom da bi na taj način samo produžili otplatu svog duga, a činjenica je da svi žele da se što pre otarase ovakve vrste finansijske obaveze.
Svi građani koji žive na teritoriji Republike Srbije (bilo fizička, pravna lica ili poljoprivrednici), koji imaju neku vrstu finansijske obaveze prema banci (bilo da se radi o nekoj vrsti kredita poput stambenog, keš kredita, investicionog ili nekoj drugoj vrsti, ili su korisnici finansijskog lizinga), imaju mogućnost da odlože plaćanje svojih mesečnih obaveza na minimum tri meseca kao što je saopšteno u Odluci Vlade. To automatski znači da se svim licima koja su zadužena produžava otplata kredita za tri meseca.
Dakle, bilo da ste korisnik nekog modela kredita ili lizinga, imate tu mogućnost da bar na kratko (sve dok bude trajala pandemija) ne izmirujete finansijske obaveze prema banci. Na sve ostale bankarske usluge poput platnog prometa, održavanja tekućih i deviznih računa, investicionih usluga i sl., moratorijum se ne može primeniti.
Među mnogima vlada zabuna da se Odlukom o zastoju u otplati kreditnih obaveza korisnici istih automatski oslobađaju njihovog plaćanja sve dok traje moratorijum u smislu da će im banke oprostiti dug za vreme tog perioda. Naravno da takva konstatacija nije tačna. Naime, klijentima bankarskih usluga koji imaju obavezu plaćanja anuiteta po osnovu stambenih kredita se samo daje mogućnost da odlože plaćanje ovakve vrste obaveze na određeni vremenski period ukoliko oni to žele.
Iako u Odluci o privremenim merama za banke radi ublažavanja posledica pandemije Covid-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema stoji da svi korisnici moratorijuma neće imati nikakve dodatne troškove nakon isteka moratorijuma osim neznatnog rasta anuiteta. Malo detaljnijom i sveobuhvatnijom analizom može se zaključiti da moratorijum direktno utiče na poskupljenje kredita.
Razlog za to je jednostavan. NBS u svom saopštenju nigde ne navodi da neće obračunavati redovnu kamatu na otplatu kredita prilikom trajanja moratorijuma, što znači da će i za ta tri meseca u kojima je bio zastoj u otplati kredita, građani nakon isteka moratorijuma morati da plate redovnu kamatu koju je banka obračunavala u periodu trajanja moratorijuma. Na taj način vaš kredit će vas automatski više koštati jer ćete pored redovne rate koja dospeva nakon završetka moratorijuma morati da platite i kamatu za ta tri meseca.
Ipak, mnogi čiji su mesečni prihodi znatno smanjeni usled epidemije Covida-19, ili su u najgorem slučaju ostali bez stalnog zaposlenja ne smatraju da ovakva računica može mnogo da im pogorša stanje kada se radi o otplati kredita. Iako će im nakon isteka moratorijuma rata kredita biti veća za obranučate tromesečne kamate za vreme trajanja zastoja u otplati kredita, smatraju da će im ta olakšica dosta pomoći dok se stvari ne vrate potpuno u normalu.
