"Ono što prepoznate kao lepo dok ste dete, ostane vam za ceo život usađeno" - kaže beogradski advokat Aleksandar Lazarević, pasionirani ljubitelj umetnina, kolekcionar, pre svega, predmeta od stakla. Imao je četrnaest godina kada je kod očevog prijatelja prvi put video vazu Emila Galea, uz još neke komade, i kada je odlučio da će i sam sakupljati impresivne predmete od stakla. Ta "ljubav na prvi pogled", i posle 25 godina bavljenja kolekcionarstvom, od trenutka kada je kupio prvu Galeovu vazu do danas, čini ga poletnim, znatiželjnim, privilegovanim, naravno i strpljivim, jer na neke komade je čekao i po osam godina. Reč je o reprezentovanoj kolekciji, koja sadrži negde između 400 i 500 predmeta, nastalih od vremena rane secesije do reprezentativnih primeraka iz pedesetih godina 20. veka, poput vaze slikara Dina Martensa, izrađene u staklari Aureliano Toso.
Našeg sagovornika je oduvek posebno privlačilo kulturno nasleđe iz 1925. godine, a odnedavno se značajno interesuje za tragove koje su ostavile četrdesete godine u Francuskoj, jer je tada u njoj kulminiralo sve ono što je ostalo od zrelog ar-dekoa, kao i osamdesete u Italiji sa Memfis grupom. Predmete od stakla, koji nose duh vremena i dekorativnog stila francuskog ar-nuvoa, bečke secesije, češkog ar-dekoa itd, kupovao je u Francuskoj, Belgiji, Austriji, Holandiji, gotovo prilikom svakog putovanja, ali i u Jugoslaviji, naročito Galeove i vaze braće Dom (Daum). U Beogradu je, sedamdesetih godina, bilo dosta Galeovog stakla, koje je nastajalo do 1932. godine, kada je ova radionica prestala sa radom.
"Predmeti izrađeni do kraja 19. veka, izvanrednog su zanatskog nivoa, ali autori se potpisuju tek od tog vremena, najpre Francuzi, zatim Nemci i drugi" - podseća Lazarević i napominje da su, za razliku od ovih, Italijani bili toliko uvereni u svoju zanatsku superiornost, da su namerno izostavljali potpise. Pored predmeta muzeološke vrednosti, u kolekciji su našli mesto i oni koji podržavaju celinu zbirke, jer, kako kaže naš sagovornik: "Neobično je važna unutrašnja koherentnost kolekcije, odnosno da ono što imate u glavi - približite realnosti". A realnost je da su u njoj i izvanredne Lalikove vaze (René Lalique), tanana Pručerova (Otto Prutcher) čaša, izuzetan primerak dizajna, kao i raritetna Rusoova lampa (G. Argy Rousseau). Tu je i neobično oblikovana činija Marije Kiršner (Maria Kirschner), jedne od retkih žena koje su ostavile traga na ovom polju.
Staklena "Maska" profesora Jozefa Bernharda (Josef Bernhard), skulptora, ovenčana Gran prijem na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine, danas je u Lazarevićevoj kolekciji. Od monumentalnijih komada, pleni vaza vanvremenskog dizajna Aristida Kolota (Aristide Colotte), ar-deko iz 1925. godine, obrađena skulptorskim dletom, inače nabavljena u Briselu. Tu su i vaza okovana srebrom iz 1898. radionice Loetz, zatim secesionistička vaza Dezirea Kristijana (Désiré Christian) iz 1904, vaza radionice Vallerysthal iz Majzentala, kao i ručno rađena vaza braće Dom iz Nansija, iz oko 1908-1910. i petnaesti primerak ar-deko vaze od sto proizvedenih, iz serije Mišela Kola (Michel Cole) sa potpisom gravera, nastala pre 1932. godine. Izuzetan primerak predstavlja vaza braće Miler, izrađena za belgijsku radionicu Val Saint Lambert, u retkoj tehnici fluogravire, koja podrazumeva najmanje osam postupaka u procesu izrade do finalne dekoracije. Iz iste radionice je i drugačije rađena vaza “Mimoza“, autora Renea Delvena (René Delvenne). Imponuju lepotom rariteti: "Japanska trešnja" Gabrijela Arži Rusoa, koja je bila eksponat na Exposition des Arts Décoratifs u Parizu 1925. godine, kao i vaza iz 1930. godine, skulptora Eduarda Kazoa (Eduard Cazaux), svojevrsni izlet ovog autora u oblast stakla, reprodukovana u mnogim enciklopedijama. Činiju "Autunno gemmato", koja je bila izložena na venecijanskom bijenalu 1938. godine, naš kolekcionar je nabavio pre petnaestak godina, a autor dela je Erkole Barovije (Ercole Barrovier), čuveni majstor iz porodice koja, od 14. veka, radi murano staklo. U zbirci ima i američkog stakla, poput rada radionice Steuben, autora Frederika Kardera (Frederick Carder).
Lazarević je bogatio svoju kolekciju i, istovremeno, kontinuirano pratio literaturu vezanu za umetnine i antikvitete od stakla. Zahvaljujući strasti prema umetnosti, održao je tako potrebnu ravnotežu u životu pravnika. Želja mu je da njegovi naslednici kao druga generacija kolekcionara, učine korak dalje na uobličavanju i afirmaciji zbirke, za dobrobit cele ove sredine.
1. Čarls Šnajder , “Marbrin“, oko 1930. 2. Čaša, Oto Pručer za Meyer's Neffe, 1904.
3. Vaza autor Anzolo Fuga, radionica AVEM, 1960.
4. "Mimoza" radionice Val Saint Lambert, autor Rene Delven, 1933.
5. Jozef Bernhard, "Maska", radionica Curt Schlevogt, 1937. 6. Aristid Colot, 1925.
7. Vaza radionice Vallerysthal, oko 1900. 8. Vaza "Desire Christian", oko 1903.
9. Vaza "Fleur de tabbac", radionica braće Dom, 1905-10.
10. Vaza "Cocotier", Čarls Šnajder, 1927. potpisano "Charder"
11. Gabrijel Arži Ruso, lampa “Honeysuckle“, 1927. 12. Marija Kiršner, staklara Loetz, 1904.
13. i 14. Braća Dom, Nansi, 1925-30. 15. Emil Gale, vaza "Anemones", 1898.
16. Rene Lalik, "Pierrefond", oko 1925.
17. Mišel Kol, vaza, radionica Les Christaleries de Nancy, pre 1932.
18. Rene Lalik, “Oleron”, 1926-27.
19. Johan Oertel, vaza "Haida", oko 1925.
20. Rudolf Velc, vaza "Animor", radionica Ludwig Moser, češki ar-deko
21. Staklara Loetz, “Cobalt papillon”, 1898. 22. Vaza braće Miler, staklara Val Saint Lambert, 1904.
23. Vaza "Ati Oriente", Dino Martens, radionica Aureliano Tosso Murano, 1954.
Ovaj i još mnogo tekstova možete pročitati u novom broju časopisa CASAVIVA,
izdanje za mart 2012. godine.
