Već dugo je zastupljeno uverenje da je život koji pruža bezbroj mogućnosti za zaposlenje jedino i isključivo moguć u Beogradu. To je dovelo do toga da se nekoliko desetina hiljada ljudi doseli u užurbanu prestonicu. Međutim, nekoliko godina unazad došlo je do prenaseljenosti i prezasićenja gužvom, a što se podudaralo sa razvijanjem mnogih manjih gradova, koji su, ispostaviće se, veoma uređeni za život.
U Staru Pazovu dolazi više ljudi, nego što iz nje odlazi. Još u 19. veku je bila mali grad – varoš sa razvijenom trgovinom. Danas, je situacija slična. Ovaj mali grad nalazi se u blizini autoputa, veoma blizu Beograda i Novog Sada. Od prestonice udaljen 30 km, a od Novog Sada oko 40km. Postao je jednim delom industrijska zona, gde se nalaze mnoge domaće i inostrane firme.
Najviše stranih ulaganja je upravo u Staroj Pazovi, pa se sve češće može čuti da je ovo jedna od najuspešnijih opština u Srbiji. Zaposlenje ovde nije teško naći, jer je upravo u industrijskoj zoni otvoreno mnogo centara velikih kompanije koje nude otvorena radna mesta.
| Pogledajte ponudu stanova u Staroj Pazovi: |
| PRODAJA STANOVA STARA PAZOVA |
Takođe, što se tiče obrazovanja na opštini Stara Pazova ima 10 osnovnih škola, 4 srednje i 2 vrtića. S obzirom na to da su veći gradovi veoma blizu, tako su i Univerziteti i ustanove visokog obrazovanja dostupni. Na samo pola sata od Beograda, imate osećaj kao da ste u predgrađu prestonice.
U Staroj Pazovi se nalazi i Kuća fudbala, koja ima čak 6 fudbalskih terena, sportsku halu, bazen. U sred ove sremske ravnice nalazi se i konjički klub, gde ljubitelji ovih prelepih životinja mogu da uživaju u njihovom društvu.
Kulturni centar Stare Pazove je vrlo zaposlen, sa redovnim dešavanjima, pa je sala skoro uvek ispunjena. Tu se organizuju izložbe, predstave, prikazuju filmovi. Sa 26km dunavske obale, ovo je možda i najlepši deo Stare Pazove. Tu se nalazi nekoliko ribljih restorana, a i ceo taj potez predstavlja pravo uživanje za ribolovce. Nema sumnje, da Stara Pazova svojim uređenjem i mogućnostima pruža bezbrižan i udoban život. Ovde ćete pobeći od gradske gužve, svuda ćete stizati peške ili biciklom. Za porodice je ovo pravi izbor, ali i za sve one kojima je dosta haosa u velikim gradovima.
Izvor: google street view
Šabac važi za jedan od najstarijih srpskih gradova. Tu je otvorena prva apoteka i u Šapcu se nalazio prvi klavir, pa se može zaključiti da je ovaj grad bio pionir u mnogim stvarima. I danas je tako. Mnogi ga smatraju za najlepši i najuređeniji grad u Srbiji.
Šapčani mnogo ulažu u zaštitu životne sredine, brinu se o tome kakvu vodu piju i kakav vazduh udišu. Takođe, šapčani selektuju svoje komunalno đubre i recikliraju, a svoje otpadne vode prečišćavaju u posebnim postrojenjima, pa potpuno čistu vodu ispuštaju u reku Savu. O svojoj Savi brinu i tako što uređuju njeno priobalje, ujedno rešavajući problem poplava i postavljanje odbrane u vidu kanala sa mostovima. Ovo stvarno zvuči neverovatno i pokazuje da su Šapčani prvaci i u ovoj oblasti.
Svake godine se ulaže u infrastrukturu grada. Još jedna bitna stavka je da svako dete ima obezbeđeno mesto u vrtiću. To roditeljima olakšava planiranje i smanjuje napetost da li će biti mesta ili ne. Šabac ima i najveću industrijsku zonu, gde investitori dolaze i ulažu, pa je problem nezaposlenosti u Šapcu veoma smanjen. Najveći investitor je japanska firma „Jazaki“ koja zapošljava 1500 radnika i jedna je retkih u Srbiji koja aktivno traži zaposlene. Šapčani tvrde da ko hoće, može brzo da nađe posao.
Šabac je veoma ponosan na svoju kulturnu baštinu. Za kulturu se izdvaja 7% gradskog budžeta, što je mnogo više od onoga što izdvaja država. Centar grada predstavlja srce i centar dešavanja. Lepo uređen, prepun zelenila i cveća pruža svojim građanima uživanje i odmor. Ali, sem toga, tu se nalazi i otvorena galerija, mala scena i igralište za decu, pa je trg ujedno i mesto koje obogaćuje i kulturni i zabavni deo života.
Arhitektura grada je još jedna prednost. Mnogo građevina su iz 19.veka i uređene su u one vreme u evropskom stilu, a takav izgled duguju Jevremu Obrenoviću. Jevrem je ovu tadašnju varoš uredio po ugledu na evropske gradove, što znači da su se ulice sekle pod pravim uglom, osnovane su mnoge važne ustanove, biblioteke, škole, apoteke, doneo prvi klavir i pribor za jelo. I ovde ćete videti mnogo biciklista.
Ljudi dosta šetaju, opušteniji su i zadovoljniji. Manje je pritisaka, nego što je to slučaj u većem gradu. Ono što ovaj grad pruža je mešavina života u gradu evropskog duha i mir i spokoj malog mesta.
Ovaj gradić u podnožju Vršačkih planina, jedan je od najstarijih banatskih gradova. Od Rumunije je udaljen svega 14km. Ovaj grad se ponosi svojim građevinama, kulturom i vinom. Takođe, Vrščani ističu važnost blizine brega, na koji stižu za vrlo kratko vreme i gde mogu da uživaju u čistom vazduhu i mirisu šume.
Arhitektura je zaista posebna u ovom gradu. Neke građevine datiraju još iz 16.veka. Tu su katolička katedrala, ali i Vršačka kula koja je simbol grada. Ponos Vršca je grožđe, odnosno proizvodnja vina kao tradicija duga preko 500 godina. U tom smeru se i razvija turistički potencijal Vršca, jer je poslednjih godina vinski turizam u ekspanziji. Broj nezaposlenih u Vršcu se stalno smanjuje, pa tako od 35.000 radno sposobnog stanovništva, nezaposleno je negde oko 2900.
U Vršcu se nalazi farmaceutski gigant „Hemofarm“, koji zapošljava veliki broj ljudi, pa je dosta porodica iz Vršca i okoline vezano za ovu kompaniju. Tu je i veliki košarkaški klub, nekada „Hemofarm“, sada „Vršac“,kao i centar „Milenijum“,koji predstavlja višenamenski centar. Tu se organizuju sportske, kulturne i zabavne manifestacije. Tu se igraju i pozorišne predstave, organizuju filmske premijere, koncerti.
Takođe, tu se nalazi fitnes centri gradski bazen. Vršac može da se pohvali i kulturom. Ima čak 6 muzeja, biblioteke, dve bioskopske sale, kulturni centar, klub likovnih umetnika. Ni ovde nema saobraćajne gužve, nervoznih vozača i njihovih sirena. Ko god da je boravio u Vršcu, može reći da je grad prijatan, uređen, prošaran parkovima i zelenilom. Ali i vetrovit. U Vršcu košava duva skoro 200 dana u godini, pa to može biti odličan izgovor da dane provodite u nekom od muzeja ili u nekoj vinariji, zašto da ne?
Život u velikom gradu postao je krcat i nervozan, pa su manji gradovi logičan izbor za sve one koje žele kvalitetniji i sadržajniji život. Porodicama sa decom je ovo najpotrebnije, jer nekad ono što nam najviše fali je upravo vreme koje želimo da posvetimo dragim ljudima.
