');
28
Sep

Želite da uštedite struju, brinete o okolini? Ovo je rešenje

facebook messenger viber
Znate li šta je zelena gradnja ili niskoenergetska kuća? Za prosečnog domaćina u Srbiji ovo je prilično neprijemčivo za uvo, ali kada bolje razmisli i shvati koliko je to prihvatljivo za džep, raspitaće se o tome i prihvatiti takav način života.

Reč je, zapravo, o izgradnji stambenih, ali i poslovnih, industrijskih objekata baziranoj na visokoj energetskoj efikasnosti, kao i na normama zaštite životne sredine. Za početak, bitno je razlikovati pojmove poput niskoenergetskih, pasivnih i takozvanih eko-objekata.

Različiti tipovi
Pasivne kuće su one kod kojih potrošnja energije za zagrevanje ne prelazi 15 kWh/m2, dok niskoenergetske troše i do 50 kWh/m2. Za oba tipa je dakle potrebno malo energije za održavanje prijatne unutrašnje klime tokom cele godine, pa su troškovi čak i do 10 puta manji, a objekti su dugotrajni i bezbedni. Posebnu vrstu među niskoenergetskim predstavljaju solarne kuće, čiji princip gradnje maksimalno koristi sunčevu energiju za zagrevanje, hlađenje i ventilaciju prostora.
- Naziv niskoenergetske kuće se već duže vreme koristi na zapadu Evrope za štedljive kuće koje troše veoma malo energije za održavanje prijatne unutrašnje klime, kako leti, tako i u zimskom periodu. I pored nedostatka zajedničkog, usaglašenog propisa - evropskog niskoenergetskog standarda (svaka članica EU posebno reguliše ovu oblast), obično se podrazumevaju kuće koje troše tri litra lož-ulja, ili tri kubika gasa po kvadratu stana po sezoni. Popularno se nazivaju još i “trolitarske kuće” - kažu na sajtu “Štedljive kuće”.

Eko kuća

Šta znači “eko”?
S druge strane, pojam eko-objekata, odnosno ekološke gradnje, nije tako precizan i merljiv, ali označava prostor izgrađen uz minimalan uticaj na okolinu, podignut prirodnim i obnovljivim materijalima u cilju uštede energije i radi zdravijeg života.
Zelena gradnja ili niskoenergetska kuća zvuči moderno ali sve to već imamo u svojoj tradiciji. Tradicionalna gradnja kuće u Srbiji podrazumeva upotrebu, kamena, blata, drveta i svega onoga što možemo da nađemo u neposrednom okruženju. Tako se i savremena arhitektura okreće ekologiji, napušta tehnološke inovacije i podstiče proizvodnju prirodnih materijala.
Da bi kuća imala prefiks eko, najmanje 85 odsto materijala od kojih je sagrađena mora da bude prirodnog porekla. Ako se okrenemo oko sebe, videćemo veoma veliki broj starih kuća u Srbiji koje potpadaju pod ovaj prefiks „eko“. Tradicionalna srpska kuća građena je od materijala pronađenog u okruženju. Stručnjaci kažu da je takva kuća energetski efikasna, obnovljiva, da ima bolju izolaciju od klasične gradnje da je tolerantnija na pomeranje tla, a da se posle poplava lakše obnavlja i da ne zadržava vlagu i buđ.
Danas ima veliki izbor ekoloških kuća. Montažne ekološke kuće mogu da se kupe za oko 250 evra po kvadratnom metru, što je za trećinu manje u odnosu na klasičnu montažnu gradnju. Proizvođači garantuju trajanje 100 godina.