Danas možda samo najstariji Beogradani pamte maestralne izvedbe Melanije Bugarinovic. U muzicki život prestonice ukljucila se pocetkom tridesetih godina 20. veka. Nakon nekoliko epizodnih uloga, veoma brzo je pocela da dobija velike operske role: Acucenu u Verdijevom "Trubaduru", Koncakovnu u "Knezu Igoru", Amneris u "Aidi", Dalilu u "Samsonu i Dalili" i, naravno, ulogu Karmen kojom se proslavila širom Evrope. Medu 70 otpevanih uloga tokom karijere, posebno su se isticale one iz dela slovenskih kompozitora (Musorgski, Borodin, Cajkovski, Rimski Korsakov), a posebnu pažnju je posvecivala domacim kompozitorima: Stevanu Hristicu, Petru Konjovicu, Franu Lotki, Nikoli Hercigonji i drugima.
Saradivala je s najznacajnijim dirigentima i pevacima domace i svetske scene, a za vrhunac karijere može se smatrati njeno ucestvovanje na "Bajrojtskim svecanostima" u Nemackoj tokom 1952. i 1953. godine, što je za svakog operskog pevaca predstavljalo najvecu cast. Iako, u pocetku, nedovoljno školovana i scenski neiskusna, Melanija Bugarinovic je tokom karijere dobijala sjajne ocene kriticara. Pisali su o njenom glasu, dramskom i glumackom umecu. Opseg njenog mecosoprana kretao se od dubokog alta do dramskog soprana, u rasponu od tri oktave. Nakon cetiri decenije aktivne karijere, oprostila se od beogradske publike 1968. godine. "Bolje je otici dok je još snage i glasa, i tako ostati u lepoj uspomeni", izjavila je nakon povlacenja u penziju. Medutim, Melanija Bugarinovic je na kraju karijere ispisala još jedno veliko poglavlje svog života.
Po njenoj želji, u Novom Sadu je 1978. godine potpisan ugovor o osnivanju Fonda Melanije Bugarinovic i kcerke Mirjane Kalinovic, kojim je ova pevacica zaveštala novosadskoj opštini svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu za školovanje mladih talenata vokalnog smera i pijanista-korepetitora iz redova ucenika Muzicke škole "Isidor Bajic" i Akademije umetnosti u Novom Sadu.
U svom prvom pismu kojim se obratila opštinskoj administraciji, navela je da je njen gest motivisan željom da sacuva secanje na svoju prerano preminulu kcerku Mirjanu Kalinovic, takode talentovanu opersku pevacicu, ali i da mladim muzickim talentima pomogne materijalno kako bi se što lakše školovali.
Pošto je jedan od clanova pomenutog ugovora bio i taj da se iz pokretne imovine koja se unosi u Fond, izdvoje predmeti vezani za umetnicki razvoj i stvaralaštvo pevacica i da se oni na odgovarajuci nacin ucine dostupnim javnosti, nakon smrti Melanije Bugarinovic 1986. godine, sva pokretna imovina preneta je u Muzej grada Novog Sada. U ovoj instituciji kulture formirana je posebna zbirka - Memorijal Melanije Bugarinovic i kcerke Mirjane Kalinovic- Kalin, kao trajna uspomena na dve srpske primadone.
Muzejska kolekcija sadrži dragocen dokumentarni i ilustrativni materijal, licne predmete i mnoštvo drugih upotrebnih koji su se nalazili u domovima Melanije Bugarinovic i Mirjane Kalinovic. Iz sacuvanih licnih dokumenata, mogu se doznati detalji iz privatnih i profesinalnih biografija dve pevacice, a medu 1.500 sacuvanih fotografija, posebno se isticu brojne scenske fotografije, pocevši od ranih tridesetih godina i prvih angažmana Melanije Bugarinovic u Beogradskoj operi do uloga u Becu, Berlinu i drugim evropskim metropolama.
O profesionalnim uspesima majke i kcerke svedoce i sacuvani plakati, programi i pozivnice za predstave u renomiranim operskim kucama. Jedinstveni kompleti gramofonskih ploca, snimljeni u Londonu i Parizu, predstavljaju pravu dragocenost, dok amaterske magnetofonske i filmske trake prikazuju pevacice i u opuštenijem okruženju. Poseban segment stalne postavke u Muzeju grada Novog Sada izdvojen je za rekonstrukciju enterijera njihovih domova, pa publika ima priliku da vidi instrumente, umetnicke slike, nameštaj, predmete primenjene umetnosti. Prilikom svakog od svojih brojnih gostovanja, ona je kupovala interesantne detalje kojima je opremala prostore svoje vile u Beogradu. Austrijsko i rusko srebro, staklo iz Venecije, porcelan iz Beca i studijske kopije znacajnih evropskih slikara bili su interesantni oku Melanije Bugarinovic.
Ovi eksponati odslikavaju ukus, svakodnevicu i privatni život Melanije Bugarinovic, ali i nacin života posleratne generacije imucnih Beogradana. Nažalost, sudbina ove zaostavštine ima i svoju tužnu stranu. Iako su Novom Sadu poklonjene dve beogradske vile u kojima su pevacice stanovale, lošim gazdovanjem jedna od njih je nepovratno izgubljena, a druga potpuno prepravljena od strane zakupca. Život primadona u zelenilu mirnog Senjaka danas je moguce videti samo na nekoliko filmskih traka i fotografija koje se cuvaju u Muzeju grada Novog Sada. Jednom prilikom je poznati srpski istoricar umetnosti dr Lazar Trifunovic izjavio: "Najbolji su oni pokloni koji se daju bez uslova i oni poklonodavci medu umetnicima koji, pored slika, poklanjaju i sredstva za njihovo cuvanje". Svojim velikodušnim poklonom Novom Sadu, Melanija Bugarinovic se zauvek uvrstila u ovakve darodavce.
Melanijina fotografija iz 1924. Slika, M. Radojičić, Portret M. Kalinović, 1979. Plakati sa gostovanja poznate operske
dive u Rumuniji i Čehoslovačkoj.
Gore levo i desno: M. Bugarinović u svom domu. Gore sredina: vila operske zvezde na Senjaku.
Dole levo: deo postavke i predmeti iz Memorijala M. Bugarinović i M. Kalinović.
Ovaj i još mnogo tekstova možete pročitati u novom broju časopisa CASAVIVA,
izdanje za jun 2012. godine.
