Skretanje pažnje istraživača sa krupnih istorijskih događaja na svakodnevni "privatni" život, rezultiralo je nizom zanimljivih knjiga koje se bave istorijom "malih" stvari. Jedna od takvih je i istorija boja kojom se bavi francuski istoričar Mišel Pasturo. Posle "Crne", iz štampe je (u izdanju Službenog glasnika i prevodu Milana Komnenića) izašlo i drugo delo ovog autora - "Plava - istorija jedne boje".
Pasturo boju sagledava u istorijskoj i društvenoj perspektivi, rekonstruiše i tumaci nacine na koji su se religijske, politicke i kulturne tendencije u prošlosti prelamale kroz simboliku i upotrebu pojedinacnih boja. Iako je plava danas bez premca - najomiljenija globalna boja, nije uvek bilo tako i to nam kroz vekove pokazuje upravo ovaj zanimljiv pregled. Plava se cesto susrece u prirodi, ali tu boju je covek kasno proizveo i teško je njome ovladao. Time se, delimicno, objašnjava zašto je na Zapadu tako dugo ostala drugorazredna boja i bez društvene uloge. U poredenju sa crvenom, belom i crnom, osnovnim bojama svih drevnih društava, njena simbolicka dimenzija bila je slaba, kao i mogucnost da izražava ideje, izaziva emocije, povezuje ili razdvaja s onostranim svetom, što je bila primarna uloga boja.
Neprimetno mesto plave boje u Evropi antickog doba, kao i cinjenica da su mnogi drevni jezici retko imenovali tu boju, naveli su naucnike XIX veka da se zapitaju da li su ljudi tog doba "videli" plavu. I ne samo u antici, plava je neznatnu društvenu i simbolicku ulogu u evropskim društvima imala tokom više milenijuma od neolita do srednjeg veka. Posle 1000. godine plava prestaje da bude drugorazredna boja, postaje aristokratska i najlepša boja. Revolucija se desila u trenutku kad odežda Bogorodice pocinje da se boji u plavu, a samim tim boja dobija novu konotaciju i epitete božanske. Ekonomska vrednost joj se udesetostrucuje - ona postaje izuzetno omiljena u odevanju i dobija važnu ulogu u umetnosti. U XII i XIII veku, dobija epitet prvorazredne, kraljevske, ali je vide i kao suparnicu dotad neprikosnovene crvene boje. Srednji vek i renesansa je tretiraju kao toplu boju. Tek od XVII stoleca, ona pocinje da se postepeno "hladi", da bi u XIX veku konacno stekla status hladne boje. Plava danas simbolizuje savremena društva, medunarodne organizacije i saveze poput Ujedinjenih nacija ili Evropske unije za koje ona predstavlja istovremeno znamenitu, simbolicnu, ali i najomiljeniju boju.
______________________________________________________________________________
Ovaj i još mnogo tekstova možete pročitati u novom broju časopisa CASAVIVA,
izdanje za jul/avgust 2012. godine.
