Beograd, sada već godinama, prednjači na domaćem tržištu nekretnina. Iako iz meseca u mesec poskupljenja nisu drastična, kumulativnim sabiranjem se stiče drugi utisak, piše Blic biznis.
Takva je situacija i u januaru, kada je cena kvadrata nekretnina rasla u svim opštinama u kojima se one prate. Najveće poskupljenje zabeleženo je u centru grada, od 3 odsto, tj. oko 97 evra. Na drugom mestu po rastu cena je naselje Mirijevo, sa rastom od 2,23 odsto tj. kvadrat se tu u januaru prosečno oglašavao za 1.789 evra. Na trećem mestu je Voždovac gde se cena kvadrata popela na nivo od 2.357 evra.
Na Vračaru je ostvaren rast nešto veći od 2 odsto i tu se kvadrat u januaru oglašavao u proseku za 3.095 evra. Na novom Beogradu, kvadrat nije drastično poskupeo ispod 0,2 odsto i cena se kretala na nivou od 2.649 evra. Isti slučaj je i sa Palilulom gde je cena ostala maltene zakucana na 2.575 evra.
Prosečne cene su izvedene prema oglašenoj ponudi u prethodnom mesecu na sajtu Nekretnine.rs.
Od kako je kriva na tržištu nekretnina krenula uzlaznom putanjom, stanovi u Novom Sadu postaju sve skuplji. Ipak u januaru je cena u centru grada stagnirala na nivou od 2.555 evra.
U Novom naselju je zabeležen rast od 1,21 odsto tj. prosečna cena se popela na 2.085 evra. Na Grbavici cene su porasle 1,02 odsto na nivo od 2.682 evra, a u Podbari cene su se pomerile na gore samo 0,74 odsto na 2.574 evra.
Najveći rast cena kvadrata u januaru u Srbiji, za 3,45 odsto, tj. na 1.440 evra zabeležen je u naselju Pantelej u Nišu. Na drugom mesto u ovom gradu izbio je centar, tj. Bulevar Nemanjića gde je cena skočila 2,62 odsto na 1.839 evra.
Manji rast, od tačno 0,2 odsto, zabeležen je na Paliluli gde je kvadrat u januaru oglašavan u proseku za 1.488 evra. Cene su ostale nepromenjene na Durlanu, 1.184 evra po kvadratu.
Na gradskim lokacijama u Kragujevcu, zabeležen je rast od 0,31 odsto na 1.304 evra, a u Pančevu i manji, 0,28 odsto, na 1.411 evra.
Tržište nekretnina je završilo 2022. godinu sa pozitivnim podacima. Ukupan obim novčanih sredstava koje su bile uključene u promet je povećan za 27, 3 odsto i iznosio je 2, 3 milijarde evra. Stanovi kao vrsta nepokretnosti tradicionalno dominiraju na ovom tržištu sa učešćem od 55 odsto i 1,2 milijarde evra u četvrtom kvartalu prethodne godine. Najskuplji stan je prodat za skoro tri miliona evra.
Najskuplji stan koji je prodat u poslednjem kvartalu 2022. godine je koštao 2. 469. 888 evra, ima površinu 383 metra kvadratna nalazi se na lokaciji Beograd na vodi. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2.000.000 evra.
U Beogradu na vodi je takođe zabeležen najskuplji kvadrat na tržištu nekretnina sa cenom od 10.184 evra za stan od 97 kvadrata u novogradnji. Kvadrat poslovnog prostora u beogradskoj opštini Stari grad prodat je po najvišoj ceni za 18.253 evra, a na Paliluli je ostvarena najviša ugovorna cena poslovnog prostora od 2.801.121 evra o, površine 10.586 m2.
Istina jeste da dok je god tražnje, i dok je ona u odnosu na ponudu veća, treba očekivati i rast cena. U poslednje vreme ovaj odnoo u mnogim zemljama, pa i u Srbiji poljuljale su veće cene stambenih kredita, ali i sporija gradnja. Činjenica jeste i da je u građevinarstvu inflacija uzela danak, da hlađenje lagano kreće i da je sve više građana koji se uzdržavaju od investicije. Nije međutim takvo ponašanje i pravilo i sve je stvar od zemlje do zemlje.
Dženet Jelen, američka ministarka finasija u svom nedavnom izlaganju je bila vrlo konkretna. Hlađenje tržišta najavila je vrlo konretnim rečima i rečenicom da se očekuje da će cene nekretnina pasti u narednih 6 meseci.
- Cene nekretnina za iznajmljivanje pašće u narednih šest meseci, što bi takođe doprinelo generalnom poboljšanju situacija, kazala je američka ministarka finansija, govoreći o tome da snažno tržišta rada i napredak u obuzdavanju inflacije jesu pokazatelji koji "ulivaju veliku nadu.
S druge strane, stručnjaci i analitičari smatraju da evropsko tržište nekretnina prolazi kroz vrlo loš i turbulentan period. Vrednost nekretnina drastično je porasla tokom prošle i ranijih godina, a sada se hlađenje vidi u sve više zemalja. Cena kvadrata u pojedinim zemljama pala je u proseku za 15 odsto. Kako se čini za sada, najviše u Švedskoj.
