U septembru 2023. godine, grad Beograd je oglasio rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije Bloka 11 i dela Bloka 10, u opštinama Zemun i Novi Beograd, kojim je predviđena izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa ukupne BGRP od 240.000 kvadratnih metara, piše Blic biznis.
Prema tom planu, koji obuhvata 11,73 hektara u Bloku 11, 10 i 9. Na prostoru sadašnjeg hotela, što je u planu označeno kao M4, osnovna namena površina po planu podrazumeva kombinaciju komercijalnih sadržaja i stanovanja. U prizemlju obavezni su komercijalni sadržaji dok se u podzemnim etažama dozvoljeno parkiranje vozila (dakle neka vrsta podzemne garaže).
Takođe, na istoj lokaciji planirana je izgradnja i visokih objekata kako piše u: "novoj prostorno-funkcionalnoj, saobraćajnoj i tehnološkoj organizaciji prostora sa poslovnim prostorima, komercijalnim delatnostima i stanovanjem kondominijumskog tipa.
- Pored stanovanja, moguća je izgradnja trgovinskih, komercijalnih, poslovnih i ostalih namena, koje svojom funkcijom ne narušavaju komfor stanovanja i životnu sredinu, i to trgovina, poslovanje, ugostiteljstvo, hoteli, kazino, uslužno zanatstvo, turizam, sportski sadržaji, sadržaji kulture, lekarske ordinacije, zdravstvene ambulante, apoteke, računski centri, objekti obrazovanja (privatne škole, igraonice, radionice za decu i sl.), u funkciji ostvarivanja definisanog procenta zastupljenosti planiranih namena u okviru urbanističke zone“ – piše u elaboratu ovog plana.
Očekivana visina ovih objekata, tada je u planu stajalo, je 155 metara.
"Blic Biznis" je kontaktirao nekoliko proceniteljskih kuća u Srbiji i od njih smo dobili podatak da bi po trenutnim cenama, s'obzirom da se radi o jednoj od najboljih lokacija u Beogradu, kvadrat novogradnje stambenog prostora na toj lokaciji u izvedbi koja je najavljena mogao bi da košta između 4.000 i 5.000 evra, dok bi mesečna renta poslovnog prostora po kvadratu mogla da košta između 18 i 20 evra.
Dakle ako uzmemo da se 240.000 kvadrata podeli 50/50 (mada u objavljenom planu istaknuto je da bi stambenog prostora minimalno moglo da bude 40 odsto, a komercijalnog 30 odsto) po trenutnim cenama dolazimo do vrtoglavih cifara. Ukupna vrednost stambenog prostora, ako je verovati proceniteljima, na ovoj lokaciji mogla bi lako da preskoči granicu od 500 miliona evra, a od rente 120.000 kvadrata poslovnog prostora moglo bi se zaraditi i preko 2 miliona evra mesečno.
Prema saznanjima "Blic Biznis-a" trenutno se prvi i drugi sprat hotela Jugoslavija koristi kao kancelarijski prostor, dok je sam hotel samo na tri sprata: na trećem, četvrtom i šestom spratu.
Ostatak spratova potpuno su neupotrebljivi, a kako kažu sagovornici: do te mere da se ne isplati to renovirati uopšte. Problem je, kažu što je način gradnje zastareo. Trenutna struktura soba hotela, tj. njihova veličina i oblik nisu po savremenim standardima, čak i kada bi se krenulo u renoviranje i sobe se preuredile po novim pravilima u ugostiteljskoj industriji, u dobijenim sobama bi se, na primer, nalazili ogromni noseći stubovi...
Po svemu sudeći da bi se išta uradilo hotel bi morao da se sruši, ali ostaje da vidimo odluku novog vlasnika.
Takođe, "Blic Biznis" je imao priliku da porazgovara sa stečajim upravnikom "Danube Riverside" Ivanom Čakarevićem i tom prilikom smo se dotakli i umetničkih dela, proglašenih za dobra, koja se nalaze u vlasništvu hotela: čuveni luster od kristala i bista (delo Aleksandra Zarina).
Kako Čakarević kaže, kada je krenula procena vrednosti "Danube Riverside" on je pozvao muzeje kako bi procenili vrednost istih.
- Oni su na moj poziv došli i proglasili taj luster za dobro koje uživa prethodnu zaštitu. Oni su utvrdili da on ima neku kulturnu vrednost, koja će se u nekom narednom periodu utvrditi i jasno definisani, istakao je tada Čakarević i dodao da ovde postoji kolizija Zakona o kulturnim dobrima i Zakona o stečaju.
Praktično, kako nam je objasnio dok u stečaju ne postoje prava preče kupovine, kod prodaje kulturnih dobara postoji i ona bi trebalo da se ponude najpre muzejima. Čakarević kaže da je on već pisao muzejima, ali da za ova dva kulturna dobra interesovanja, u tom trenutku, nije bilo.
- Ukoliko novi vlasnik odluči da ih proda, ona će morati da budu prvo ponuđena muzejima, napomenuo je on.
Kako je sam napomenuo komentarušći da su domaći mediji više puta isticali da se radi o lusteru velike vrenodsti i da je kristale za isti pravio Svarovski, Čakarević kaže da nije istina i da nigde ne postoji pisani trag da su kristali koji se nalaze na lusteru zapravo Svarovski.
