Na osnovu izveštaja o kretanju cena prema oglašenoj ponudi, u aprilu je zabeležen porast prosečne cene oglašene ponude na pojedinim lokacijama u odnosu na mart.
- Vračar kao jedna od najatraktivnijih lokacija prestonice od početka godine beleži rast cene koji u aprilu predstavlja porast od 2,49 odsto formirajući prosečnu cenu od 3.500 e/m2. U martu mesecu ova lokacija imala je cenu nižu za 85 e/m2 - navode sa portala Nekretnine.rs.
I Voždovac, jedna od traženijih lokacija, takođe je na ceni. U odnosu na mart prosečna cena je viša za 64e po kvadratnom metru i iznosi oko 2.646 e/m2. Pre godinu dana kretala se od 2.462 e/m2.
Cene kvadrata porasle su i na Novom Beogradu i to za 1,12 odsto što formira prosečnu cenu od 2.702 e/m2. To je 30 evra po m/2 u odnosu na mart mesec kada je zabeležena prosečna cena od 2.672 e/m2.
Na Paliluli, nakon pada cena od 4,13 odsto u januaru, cena kvadrata je porasla za 3,05 odsto, te je prosečna cena od 2.498 e/m2.
Naselje Mirijevo je isto traženo, pa je tako od pre godinu dana kvadrat 1.851 e/m2, sada u aprilu bio 1.912 e/m2 što je porast od 0,37 odsto u odnosu na mart.
Mali pad cena beleži centar grada i to pet evra po metru kvadratnom, pokazuje analiza oglašenih nekretnina na portalu. Ipak, cena je i dalje jaka - 3.460 e/m2, što je u odnosu na isti period prošle godine viša za 12 evra.
Tržište nekretnina u našem glavnom gradu bilo je u blagom padu u prošle godine. Sada, kada obično i kreće dinamičniji period. istraživali smo kako se sada kreću cene, ali trendovi.
-Kada se osvrnemo na prethodnu godinu, na tržištu nepokretnosti, dogodio se period stabilizacije cena i prometa. Pod jakim pritiskom ekonomske i geopolitičke situacije promene su se desile i na tržištu nepokretnosti i upravo su to faktori koji su uticali na usporavanje daljeg rasta tržišta nepokretnosti.
Na tržištu nepokretnosti došlo je do promene uslova, odnos ponude i potražnje se promenio a kao posledica ovog usporavanja desio se pad prometa tokom 2023. Možemo da konstatujemo da je došlo do uravnoteženja ponude i potražnje i da je ovaj trend prisutan i od početka 2024.godine - objašnjava za “Blic” Jelena Davidović ispred oglasnog tima portala “Nekretnine.rs.
Kvadrati se i sad traže, nešto sporije i opreznije, ističe, ali ne očekuje da će se ponoviti rekordna 2022.
- Nju je obeležio istorijski rast cena kvadrata. Podsećanja radi tržište nepokretnosti je zabeležilo rast od 30 odsto koji se temelji na osnovu broja ostvarenih transakcija i ukupne vrednosti kupoprodaja - ističe Davidović.
Kada je reč o budućnosti, kretanja , kako kaže, teško je predvideti.
- Sve zavisi od daljih ekonomskih i geopolitičkih dogadjaja u svetu ali i na domaćem terenu. Možemo očekivati da će talas promena koje su se desile tokom 2023. izvršiti određeni uticaj na tržište u narednom periodu.
Visoke cene, priuštivost stambenih kredita i usporena gradnja odredice u kom pravcu ce se odvijati potražnja u narednom periodu. Jer upravo će jačina potražnje odrediti trend rasta odnosno pada cena kvadrata u periodu koji nam predstoji - smatra Davidović.
Ipak, ističe da je Srbija zauzela dobru poziciju i da je prepoznata kao atraktivno tržište za investitore i da će izgradnja novih stambeno poslovnih objekata kao i izgradnja prateće infrastrukture u značajnoj meri doprineti stabilizaciji i očuvanju domaćeg tržišta nepokretnosti.
A kada je reč o potražnji, veće interesovanje vlada za stanovima u novogradnji.
- Srbija je poslednjih nekoliko godina imala ekspanziju gradnje. Izgradnja modernih stambeno poslovnih objekata poznatijih kao kondominijumi napravili su ozbiljan preokret na domaćem tržištu. Dogodio se trend koji znači da su se navike i potrebe kupaca promenile, spremni su da plate višu cenu kvadratnog metra ukoliko će na atraktivnoj lokaciji dobiti najbolji sadržaj i kvalitetnu gradnju sa ciljem poboljšanja udobnosti stanovanja - kaže Davidović.
Ipak, ističe da u ponudi imao i veoma kvalitetnih stambenih objekata iz stare gradnje.
- Ukoliko je stambena jedinica renovirana, zgrada održavana, potpuno je opravdana viša cena kvadratnog metra. Ovde se na tržištu posebno izdvajaju stabmene jedinice poznatije kao stan salonac na najatraktivnijim lokacijama prestonice - objašnjava Davidovićeva.
Ono što takođe primećuje, jeste da kupci veće platežne moći investiraju u novogradnju dok su prosečni kupci usmereni više ka stanovima u starogradnji.
- Prosečna cena kvadratnog metra u Beogradu zavisi od različitih faktora. Najznačajniji faktor jeste lokacija s tim što na cenu značajno utiče i mikro lokacija odnosno u kojoj ulici se nalazi nekretnina, stanje nekretnine odnosno da li je rec o starogradnji ili novogradnji, sadržaj i karakteristike samog objekta kao i trenutna ponuda i potražnja - ističe Jelena Davidović iz portala Nekretnine.rs.
Agenti za nekrentine često se susreću sa situacijama da ljudi podaju manje stanove u Beogradu, a za taj novac uzimaju veće stanove u Pančevu. Atraktivna je cena kvadrata i na levoj obali Dunava, gde kvadratni metar košta oko 1.500 evra. U Surčinu su se cene placeva povećale i za stotinu odsto otkako je najavljen Ekspo 2027.
- Ako imate blizinu auto-puta, škole, kanalizacionu i vodovodnu mrežu i sve što je sastavni deo urbanog života, naravno da i nekretnine koje su blizu dobijaju novi sjaj - obajsnio je za RTS finansijski konsultant Vladimir Vasić.
Na cene nekretnina utiču nove saobraćajnice i otvaranje radnih mesta, a skoriji pad cena se ne očekuje, piše RTS.
- Povećava se cena onih nekretnina koje su bile 2.000 evra, a imate ekstrema koji su po 7,8,10 hiljada, ali to nije pravilo. Pravilo je da se najbolje prodaje ono što je po dve, tri hiljade evra, ono što je 4.000 isto, ali tu se smirila cena - napomenuo je procenitelj Milić Đoković.
Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda o kretanjima na tržištu nepokretnosti u 2023. tržište nekretnina se malo ohladilo što je bila posledica izazovnih ekonomskih trendova - rast cena je usporio, broj realizovanih kupoprodaja je bio niži, a pala je i ukupna vrednost tržišta nepokretnosti.
Pad je zabeležen i kod kupovine stanova na kredite, koji u ukupnom prometu su učestvovali svega 7 odsto (4 odsto manje nego godinu pre).
Beograd je imao dominantan udeo (od oko 61 odsto), i u prestonici je potrošeno 2,1 milijardi evra. U Beogradu su se prodavale i najskuplje nekretnine u Srbiji u poslednjih 12 meseci, ali i tu je zabeležen pad prometa.
Generalnim planom iz 2003. centralnom zonom, označen je Trg Republike. Slavija, Kalemgdan - to su odrednice i za centar i kada je reč o nekretninama, ali ako se pogledaju cene, “ekluzivni centar je mnogo širi”. Dve decenije unazad prestonica se širi ka Novom Beogradu.
- Širi se svuda grad. Na primer od Mirijeva onom trasom kuda će ići metro tu su poskupele cene, sad su poskupele i cene nekretnina pre svega zbog izložbe “Expo” pa i očekivanja šta će biti s njim, tako da uz infrastrukturu se povećavaju i cene - rekao je procenitelj Milić Đoković za RTS.
Ako bi cena kvadratnog metra bila osnovni kriterijum, centar grada je u Beogradu na vodi.
Promenili su se i zahtevi kupaca kada je reč o strukturi stanova.
- Prema izdatim građevinskim dozvolama tokom prethodne godine prijavljena je izgradnja stanova sa prosečnom povrsinom od 63m2 do 74m2. Nekada su to bili stanovi dvosobne strukture sa površinom od 40m2 dok sada u skladu sa aktuelnim trendovima sve je veća izgradnja stanova prosečne površine od 70m2 - kaže za “Blic” Jelena Davidović sa portala Nekretnine.rs.
