Srbija uvodi najstrože kazne za lažno prikazivanje vlasništva! Evo šta vas čeka ako prekršite zakon

Agencija za privredne registre (APR) biće zadužena za vođenje ove evidencije, koja će biti dostupna u elektronskoj formi, dok će ažuriranje podataka vršiti ovlašćeni registratori.

Koje firme podrazumeva zakon?

Zakon se odnosi na razne vrste pravnih lica, uključujući privredna društva, zadruge, udruženja, kao i fondacije, zadužbine i druge organizacije. Važno je napomenuti da su izvan ovog zakona javna akcionarska društva, političke stranke, crkve i verske zajednice. Međutim, sve druge organizacije koje posluju u Srbiji ili obavljaju transakcije, poput stranih firmi ili trustova, moraju ažurirati podatke o stvarnim vlasnicima.

Šta su obaveze firmi i APR-a?

Za sve subjekte koji podležu zakonu, postoji obaveza da bar jednom godišnje ažuriraju informacije o svojim stvarnim vlasnicima. Promene u podacima moraju biti registrovane u APR-u najkasnije dva radna dana od momenta kada su zvanično obavešteni o promenama. Ovi podaci biće čuvani od pet do deset godina, čak i nakon što firma bude izbrisana iz registra. Ovaj korak ima za cilj da poveća transparentnost i smanji mogućnosti za zloupotrebe u poslovanju.

Kazne za nesavesno ponašanje: Oštre sankcije za nepravilnosti

Sankcije za nepoštovanje zakona su ozbiljne. Ako dođe do prikrivanja podataka o stvarnim vlasnicima ili namernog unosa netačnih informacija, predviđene su kazne zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Za kompanije koje ne ispune obaveze u vezi sa unosom podataka, kazne mogu biti od 500.000 do 2.000.000 dinara. Odgovorna lica unutar tih firmi takođe mogu biti kažnjena novčanim iznosima između 50.000 i 150.000 dinara.

Ove kazne ne odnose se samo na firme, već i na poverenike i odgovorna lica koji se bave vođenjem poslovanja, a koji ne ažuriraju ili ne unesu tačne podatke o vlasništvu. Ako se firma registruje elektronski, ali ne unese tačne podatke, predviđene su iste novčane sankcije.

Zašto je ovaj zakon važan?

Ovaj zakon je ključan za povećanje transparentnosti na tržištu i borbu protiv finansijskog kriminala. Njegovim usvajanjem, Srbija staje rame uz rame sa evropskim standardima u pogledu zaštite poslovnog okruženja i sprečavanja malverzacija. Time se stvara sistem koji omogućava bolju kontrolu vlasničkih odnosa, smanjuje prostor za nelegalne aktivnosti i doprinosi ugledu zemlje kao destinacije za poslovanje.