Oba objekta projektovana su tako da se uklope u postojeći zeleni pojas, a investicija, po uzoru na slične projekte u Parizu, Beču i Budimpešti, treba da podigne vrednost čitave lokacije i privuče nove posetioce.
Na desnoj strani nekadašnjeg hotela „Jugoslavija“ planira se kružni zemljani paviljon površine približno 7.000 m². Zamišljen je kao dvospratni objekat sa krovnom baštom, delimično ukopan u teren, čime se čuva vizuelna „zelena traka“ koja se proteže od Brankovog mosta do Zemuna. Unutrašnjost će pratiti tok Dunava ‒ od slatkovodnih ekosistema, preko Crnog mora i Mediterana, sve do okeanskih dubina.
Izbor zemljanog nasipa, integrisanog zelenila i staklenih galerija rezultat je zahteva da se postojeći pejzaž očuva, ali i da objekat ponudi savremeno iskustvo. Postojeći kolektor na lokaciji uslovio je blago pomeranje temelja, a svako stablo je individualno mapirano kako bi se maksimalno sačuvalo, uz planiranu sadnju novih odraslih biljaka.
Druga faza projekta obuhvata Prirodnjački muzej između Palate „Srbija“ i Velikog ratnog ostrva. Zgrada će biti ukopana, s fasadom ozelenjenom prema Palati i potpuno ostakljenim frontom ka reci. Ispred muzeja biće uređen tematski park ‒ „isečak biodiverziteta Dunava“ ‒ namenjen edukaciji posetilaca i promociji rečnog ekosistema.
„Prosto, u ovom zelenom prostoru bilo je osetljivo pozicionirati novi objekat a da ne prekinemo vizuelnu nit zelenog tepiha“, rekao je za Blic TV arhitekta Branislav Mitrović. „Prvobitno smo bili na livadi, ali nas je kolektor pomerio nekoliko metara; ipak ostajemo u direktnom kontaktu sa zelenilom“, dodaje on, naglašavajući da će sve postojeće sadnice biti transplantirane. Treći akcenat stavlja na interaktivni sadržaj: „Posetioci će kroz staklene tunele imati utisak da plivaju zajedno sa ajkulama i drugim vrstama, što će biti senzacija za celu decu Balkana.“
Prema trenutnom planu, radovi na oba objekta treba da budu završeni najkasnije sredinom 2027. godine kako bi se infrastrukturno uskladili s pripremama za Expo 2027. Procene Sekretarijata za privredu pokazuju da će kombinacija edukativnog i turističkog sadržaja povećati prihode grada od rečnog turizma i dodatno stimulisati investicije u okolne stambeno-poslovne projekte. Manevarska lokacija, održivi materijali i javno-privatni model finansiranja već sada služe kao referenca za nove projekte na priobalju.
