Cene stanova osciliraju iz raznih razloga, a jedan od važnih faktora koji je određuju jeste sprat na kom se nalazi i to da li je pristupačan, odnosno da li zgrada ima lift. U kojoj meri to podiže vrednost nekretnina objasnila je za "Blic Biznis" Jelena Dukić sa portala "Nekretnine.rs".
- Spratnost definitivno utiče na formiranje cene nekretnine. Primetna je razlika u ceni ukoliko se stan nalazi u suterenu stambenog objekta i cena po kvadratnom metru takve nekretnine je dosta povoljnija od viših spratova, potvrđuje i naša sagovornica.
Kolika je razlika u ceni kvadrata u Beogradu na osnovu kriterijuma spratnosti?
- Ukoliko pogledamo oglašenu ponudu na portalu Nekretnine.rs, dodaje, recimo na opštini Vračar, na Slaviji, za stanove u starogradnji, ukoliko se nalaze na višim spratovima cena je oko 3.900 evra po m2, pa i viša. Sa druge strane, za stanove na istoj lokaciji, starije gradnje, ali koji se nalaze u suterenu, cena je od 2.500 evra po m2. Možemo videti da je cena povoljnija za čak 1.400 eur po m2. Nisu samo sutereni povoljniji, u oglašenoj ponudi na portalu Nekretnine.rs povoljniji su i stanovi koji su na poslednjem spratu u starogradnji. Na Novom Beogradu, kod Fontane, stanovi na poslednjim spratovima imaju oglašenu cenu oko 2600-2700 eur po m2, a ista cena je i za stanove u prizemlju, koji takođe imaju nižu cenu od stanova na višim spratovima. Cena na istoj lokaciji, na prvom, drugom, trećem spratu je od 3.350 evra do 3.750 evra, što je ponovo oko 1.000 evra razlike po m2.
Na kojim spratovima su stanovi najtraženiji? Zašto?
- Najtraženiji stanovi su nižim spratovima ukoliko zgrada nema lift (dakle, od prvog do trećeg sprata), a ukoliko stambeni objekat poseduje lift, to menja situaciju, pa su stanovi i na višim spratovima podjednako traženi. Starijim ljudima više odgovaraju stanovi niže spratnosti, dok se mlađa populacija često odlučuje i za stanove više spratnosti, zbog pogleda koji pruža takva nekretnina, kao i same strukture - za ljubitelje dupleks stanova.
Koji stanovi se najteže prodaju?
Najteže se prodaju sutereni, ljudi ih često izbegavaju zbog osećaja sigurnosti, mogućnosti vlage i buke. Takođe stanovi, mahom u starogradnji, koji su na četvrtm, petom spratu, a koja ne poseduje lift takođe mogu biti malo duže u prodaji, u poređenju sa stanovma niže spratnosti. Pored navedenog, stanovi koji se nalaze u objektima starije gradnje na poslednjem spratu, znaju da ne budu izbor kupaca, zbog straha od lošeg kvaliteta i starosti krova zgrade.
Šta biste posavetovali u tom kontekstu ljude koji žele da kupe stan? Na šta da obrate pažnju?
Stanovi u prizemlju često imaju nižu cenu od stanova na višim spratovima, što ne mora da znači loš izbor - dosta ovakvih nekretnina poseduje dvorišni prostor, što omogućava dodatni sadržaj u domaćinstvu, te mogu biti dobar izbor pri kupovini. Nekretnina se ne kupuje svaki dan, treba razmišljati unapred, te pri odabiru spratnosti razmisliti i o budućim mogućnostima/željama. Svakako je savet da treba izabrati zgradu koja ima lift, bez obzira na spratnost stana. Ukoliko ste ljubitelj panoramskog pogleda, viši spratovi mogu biti sjajan izbor. Kvalitet i pouzdanost gradnje je svakako nešto na šta primarno treba obratiti pažnju, a nakon toga pokušati da zadovoljimo i ostale zahteve koje imamo pitanju željene nekretnine, zaključuje naša sagovornica.
