Ova inovacija donosi spoj prirodnog izgleda i moderne funkcionalnosti, što ih čini popularnim izborom kako za privatne vile i stambene zgrade, tako i za poslovne objekte i javne prostore.
Drvene lamelne fasade predstavljaju sistem horizontalnih ili vertikalnih drvenih letvica, koje se postavljaju sa odstojanjem kako bi se postigao efekat prozračnosti i igre svetlosti. Ova konstrukcija može podsećati na tarabu, ali je znatno sofisticiranija i tehnički naprednija. Najčešća primena je na spoljnim zidovima objekata, ali se koriste i za izradu terasa, balkona, pergola, pa čak i unutrašnjih pregrada i dekorativnih zidova.
U modernoj arhitekturi, ove fasade se često kombinuju sa drugim materijalima poput stakla, metala ili betona, što pruža vizuelni kontrast i dodatnu funkcionalnost.
Za izradu lamelnih fasada koristi se različita drvna građa, od koje su najčešće:
Pored prirodnog drveta, koristi se i drvo-kompozit, koji je ekološki prihvatljiv i zahteva manje održavanja.
Prednosti drvenih lamelnih fasada su višestruke i lako uočljive. Pre svega, drvo donosi prirodnu toplinu i lep izgled koji se savršeno uklapa u moderne minimalističke i skandinavske stilove. Razmaci između lamela omogućavaju prirodnu ventilaciju, što pomaže da fasada "diše" i sprečava nakupljanje vlage, pa tako konstrukcija duže traje.
Ekološki aspekt je takođe važan – korišćenje drveta iz održivih šuma smanjuje ugljenični otisak i čini gradnju zelenijom. Dizajn lamela je vrlo fleksibilan – mogu se postavljati horizontalno, vertikalno ili u zanimljive uzorke, što daje prostor za kreativnost i unikatnost fasade. Za one koji grade, prednost je i brza i jednostavna montaža, koja štedi vreme i novac. Pored lepote i praktičnosti, lamelne fasade doprinose i energetskoj efikasnosti – pružaju dodatnu izolaciju i štite od prevelikog zagrevanja, pa tako smanjuju troškove grejanja i hlađenja.
Popularizacija drvenih lamelnih fasada počela je u Skandinaviji pre desetak godina, kao odgovor na potrebu za održivijom i prirodnijom gradnjom. S obzirom na bogate šumske resurse i tradiciju korišćenja drveta, zemlje poput Švedske, Norveške i Finske postavile su standarde za ovu vrstu gradnje.
Kasnije se trend proširio na Centralnu i Zapadnu Evropu, gde su arhitekte počeli da kombinuju drvo sa savremenim tehnologijama i materijalima, razvijajući stil koji se danas često naziva “moderna drvena arhitektura”. U poslednjih pet godina ovaj trend je prisutan i u zemljama poput Nemačke, Švajcarske, pa i južnih delova Evrope.
U Srbiji se drvene lamelne fasade polako ali sigurno uvode, naročito u luksuznim rezidencijama, ugostiteljskim objektima i poslovnim zgradama koje žele da postignu moderan, ali topao izgled. Sve češće arhitekte i investitori se opredeljuju za ovaj materijal zbog njegove estetike i ekoloških prednosti.
Pored Beograda, primere ovakve gradnje može se videti i u turističkim centrima na Zlatiboru, Kopaoniku, kao i u nekim novim projektima u Novom Sadu i drugim većim gradovima. Međutim, tržište je još u fazi razvoja i ima veliki potencijal za rast.
Drvene lamelne fasade predstavljaju spoj tradicije i inovacije u arhitekturi. One ne samo da unapređuju izgled i funkcionalnost objekata, već doprinose i očuvanju životne sredine. Sve veća primena u Evropi i rastuće interesovanje u Srbiji pokazuju da je ovo trend koji će oblikovati budućnost građenja, naročito u segmentu luksuznih i održivih nekretnina.
