Ono što je donedavno bilo rezervisano za naučnu fantastiku, danas je deo svakodnevice – zgrade koje "misle", predviđaju, pa čak i odlučuju. AI više nije luksuz, već nova infrastruktura urbanog života.
Zgrade u kojima klima, osvetljenje, sigurnosni sistemi i korišćenje prostora funkcionišu bez potrebe za ljudskom intervencijom, sve su češća pojava u metropolama sveta, ali i u rastućim gradovima Balkana. AI sistemi integrišu podatke sa senzora, vremenskih prognoza i navika korisnika kako bi u svakom trenutku optimizovali sve – od temperature u prostoriji do potrošnje energije. U poslovnim zgradama, takvi sistemi su već pokazali da mogu da smanje potrošnju energije i do 30%, čime direktno utiču na ekonomske i ekološke performanse objekta.
U zgradi „The Edge“ u Amsterdamu, koja slovi za najpametniju na svetu, svaki zaposleni koristi aplikaciju koja mu dodeljuje radni sto u zavisnosti od rasporeda, dok AI algoritmi samostalno regulišu grejanje, hlađenje i osvetljenje, prateći spoljne uslove i broj prisutnih osoba u prostorijama.
Najveći pomak donosi prediktivno održavanje: AI detektuje vibracije, zvuke, protok električne energije i druge parametre kako bi predvidela kvarove pre nego što nastanu. Time se izbegavaju skupi zastoji i kvarovi. U hotelima, poslovnim centrima i stambenim kompleksima, AI platforme već prate rad lifta, ventilacije, sigurnosnih sistema, i automatski javljaju servisnim ekipama kada je potrebno intervenisati.
U Skandinaviji, ovakvi sistemi su integrisani i u stambene zgrade, gde AI uči navike stanara i samostalno gasi grejanje kad niko nije kod kuće, spušta roletne kada pada kiša ili noću, i otvara prozore kada se u vazduhu poveća koncentracija CO2.
Pametne zgrade sa AI sistemima više nisu samo energetski efikasne – one su i sigurnije. Prepoznavanje lica omogućava pristup samo ovlašćenim osobama, dok sistemi u realnom vremenu analiziraju snimke sa kamera i mogu prepoznati sumnjivo ponašanje, gužve ili potencijalno opasne situacije. U hitnim slučajevima, AI preuzima koordinaciju evakuacije, otvara bezbednosne izlaze i šalje informacije nadležnima.
Na nivou komfora, AI kreira personalizovano okruženje: prati kada korisnik dolazi i odlazi, koja temperatura mu odgovara, kada voli da mu se otvori roletna, a kada da se ugasi svetlo. U stambenim objektima nove generacije, svaki stan postaje mala oaza dizajnirana prema potrebama svog stanara – i to bez njegovog učešća.
Najveća vrednost AI u pametnim zgradama leži u njenoj sposobnosti da balansira između potreba korisnika i očuvanja resursa. U vremenu energetske krize i klimatskih promena, zgrade koje automatski smanjuju potrošnju energije, vode i grejanja, nisu samo pametne – one su neophodne.
Proizvođači poput Boscha, Siemensa i Honeywella razvijaju sve naprednije sisteme koji povezuju zgrade u jednu digitalnu mrežu – gde svaka jedinica "komunicira" sa drugima, deleći informacije i prilagođavajući se širem urbanom okruženju.
U Srbiji je primena veštačke inteligencije u pametnim zgradama još uvek u začetku, ali postoje pojedinačni projekti koji ukazuju na rastući interes za ovu tehnologiju. Najčešće se AI koristi za upravljanje grejanjem, hlađenjem i sigurnosnim sistemima u poslovnim objektima i luksuznim stambenim kompleksima. Ipak, široka implementacija i dalje čeka na sistemsku podršku i veća ulaganja. U regionu, primena veštačke inteligencije u pametnim zgradama uglavnom je u fazi pilot-projekata i vezana je za energetsku efikasnost i digitalizaciju javnih objekata. U Hrvatskoj su razvijene platforme koje omogućavaju automatizaciju grejanja, rasvete i ventilacije, dok Bosna i Hercegovina testira alate za pametno upravljanje energijom u školama i javnim ustanovama. Mađarska i Rumunija učestvuju u zajedničkim projektima koji integrišu AI u energetske mreže zgrada, a Grčka se kroz prekogranične inicijative uključuje u razvoj IoT i AI alata za održivu potrošnju energije. Iako obećavajući, ovi projekti za sada pokrivaju ograničen broj objekata i još nisu ušli u širu komercijalnu primenu.
Pametne zgrade više nisu pitanje luksuza, već opstanka. U vreme kada zgrade troše preko 40% ukupne energije u svetu, a svaki stepen uštede znači i manji pritisak na prirodu, veštačka inteligencija ne predstavlja dodatak gradnji – već osnovu novog, održivog načina života.
