Sve to zajedno doprinelo je do toga da se Kipar visoko pozicionira kao izbor Srba koji kupuju nekretnine na moru.
Stabilno tržište, engleski kao drugi zvanični jezik i poreske olakšice dodatno podstiču interesovanje. Ako na to dodamo da neki kompleksi imaju bazene, te i činjenicu da od Beograda avionom ima oko dva sata, ne čudi što Srbi već decenijama rado odlaze, ali i kupuju stanove i kuće na Kipru.
Budžet do 100.000 evra na Kipru može omogućiti kupovinu manjih stanova, posebno u gradovima poput Larnake i Pafosa. U Larnaki, za ovaj iznos moguće je pronaći jednosobne stanove do 45 kvadrata, često u starijim zgradama, ali na dobrim lokacijama blizu mora. U Pafosu, popularnom među strancima, za 80.000 do 100.000 evra moguće je kupiti stanove u kompleksima sa bazenom, dok su u Limasolu i Ajia Napi cene više, pa ovaj budžet omogućava kupovinu samo manjih nekretnina u prigradskim delovima.
Najpovoljnije nekretnine nalaze se u Larnaki i okolini, gde se garsonjere od 30–35 kvadrata mogu naći već od 65.000 evra. U Pafosu, stanovi s jednom spavaćom sobom i manjim terasama kreću se od oko 70.000 evra. Iako Ajia Napa i Limasol nude prestižnije lokacije, u tim mestima su pristupačne samo manje jedinice u starijim zgradama ili u naseljima udaljenijim od centra.
Državljani Srbije mogu legalno kupiti jednu nepokretnost na Kipru kao fizička lica. Potrebno je otvoriti račun u lokalnoj banci, pribaviti poreski broj i potpisati preliminarni ugovor o kupovini. Ceo proces nadzire advokat, koji proverava čistoću vlasništva i registruje imovinu. Dozvola za kupovinu se dobija od Saveta ministara Kipra, ali je procedura rutinska i traje 2–4 nedelje.
Za nekretnine koje nisu novogradnja plaća se porez na prenos vlasništva u iznosu od 3–8% zavisno od vrednosti nekretnine. Kod novogradnje primenjuje se PDV od 5–19%, s tim da strani kupci mogu aplicirati za smanjenu stopu od 5% za prvu nekretninu. Ostali troškovi uključuju honorar advokata, notara, kao i registraciju u zemljišnim knjigama, ukupno oko 5–7% vrednosti nekretnine.
Državljani Srbije mogu boraviti na Kipru do 90 dana u okviru svakog perioda od 180 dana bez vize. Za duži boravak potrebno je aplicirati za rezidentni status. Postoji opcija "Category F" boravišne dozvole za one koji ne planiraju da rade, već da borave kao penzioneri, vlasnici nekretnine ili frilenseri sa prihodima iz inostranstva.
Posedovanje nekretnine ne daje pravo na rad. Za legalan rad, uključujući izdavanje nekretnine turistima, neophodna je odgovarajuća boravišna dozvola sa pravom na rad. Vlasnici koji žele da iznajmljuju moraju registrovati nekretninu kao turistički apartman, dobiti licencu i plaćati porez na prihod. Nelegalno izdavanje može dovesti do novčanih kazni i zabrane iznajmljivanja.
Kipar poslednjih godina privlači frilensere i IT radnike iz celog sveta zbog niskog poreza na dohodak i programa za digitalne nomade. Uz dokaz o prihodima iz inostranstva i adresu stanovanja na Kipru, moguće je dobiti "Digital Nomad Visa" koja omogućava legalan boravak i rad na daljinu do godinu dana, uz mogućnost produženja. Ovo čini Kipar idealnim mestom za one koji žele da kombinuju posao iz fotelje sa životom na Mediteranu. Jer, šta ima lepše od toga da kad završite sa poslom, nakon par minuta, budete već na plaži?
