Globalni trendovi za 2025. godinu jasno pokazuju da tehnološki napredak, održivost i veštačka inteligencija postaju ključni faktori u razvoju fasadnih sistema širom sveta. Pametna kuća ne podrazumeva samo unutrašnjost i rasvetu, ne, ona počinje svoj život na samoj fasadi. Međutim, u dizajnu današnjice nije zanemarena čak ni priroda, te ono što se nekada svodilo na odabir debljine stirodura, njegove boje ili cigle koja će krasiti naš dom, došlo se do dosta većeg raspona ideja i materijala.
Jedan od vodećih trendova u dizajnu fasada je integracija biljaka direktno u spoljašnji omotač objekta. Zelene fasade, poznate i kao vertikalni vrtovi, imaju višestruku funkciju: estetsku, energetsku i zdravstvenu.
Biljke postavljene na fasadama pročišćavaju vazduh, smanjuju toplotna zračenja, i poboljšavaju mentalno zdravlje korisnika prostora. Ovakva rešenja dominiraju u Nemačkoj, Holandiji i nordijskim zemljama, gde je urbanističko planiranje već usklađeno s principima zelene gradnje.
Od Tokija do Frankfurta, savremene zgrade sve češće koriste kinetičke i adaptivne fasade. Ovi fasadni sistemi imaju sposobnost da se automatski pomeraju – otvaraju ili zatvaraju – u skladu sa vremenskim uslovima. Senzori prate sunčevu svetlost, temperaturu i vetar, pa se paneli na fasadi podešavaju tako da obezbede optimalnu temperaturu i svetlost unutar objekta. U Dubaiju i Šangaju, poslovni neboderi gotovo standardno uključuju ovaj tip inteligentnog omotača.
Najnapredniji sistemi danas podrazumevaju smart fasade koje u realnom vremenu prate temperaturu, vlagu, nivo buke i kvalitet vazduha. Povezane su sa centralnim sistemima za upravljanje zgradom, koji pomoću veštačke inteligencije automatski regulišu ventilaciju, osvetljenje i zasenčenje. Stakla sa elektro- i termohromnim svojstvima menjaju providnost u zavisnosti od spoljnih faktora, što doprinosi uštedi energije. Ovakve tehnologije se već koriste na objektima u Njujorku, Oslu i Singapuru.
Rastuća ekološka svest investitora i arhitekata dovodi do sve češće upotrebe materijala sa niskom emisijom ugljen-dioksida. Reciklirani aluminijum, bioplastika, bambus paneli i inovativni kompoziti sada čine fasadne slojeve koji su istovremeno dugotrajni i održivi. EU propisi i globalne ESG politike snažno podržavaju ovu tranziciju ka zelenoj gradnji.
Napredne fasade danas se kreiraju pomoću algoritamskog dizajna, CNC tehnologija i 3D štampe. Fasade dobijaju reljefne, organski oblikovane površine koje ne samo da poboljšavaju estetsku vrednost zgrade, već i optimizuju protok svetla i vazduha. Ovaj pristup najzastupljeniji je u zemljama poput Francuske, Japana i UAE, gde arhitektura balansira između umetnosti i funkcionalnosti.
U poređenju sa svetskim metropolama, Srbija tek ulazi u fazu adaptacije naprednih fasadnih sistema. Ipak, ventilisane fasade i sistemi energetske efikasnosti sve češće se viđaju na poslovnim objektima u Beogradu i Novom Sadu. Luksuzni stambeni projekti već eksperimentišu sa pametnim rešenjima, a interesovanje za zelene fasade i održive materijale raste među investitorima i arhitektonskim biroima.
