U trendu koji se širi od Milana do Beograda, zidovi više ne kriju svoje nesavršenosti, već ih ističu kao deo identiteta prostora. Savremeni dizajneri sve češće posežu za tehnikama koje su krasile evropske rezidencije i beogradske salone s kraja 19. veka - od štuko reljefa i venecijanskog maltera do imitacija mermera, betona i oksidiranog metala.
Ono što je nekada bilo rezervisano za palate i pozorišta, sada se vraća u stanove i kuće kroz modernizovane materijale i ekološke pigmente.
Ključ trenda leži u spoju starog zanata i nove tehnologije: prirodni krečni malteri i vapnene boje kombinuju se sa savremenim aditivima, što daje zidovima dubinu i toplinu, ali i dugovečnost. U enterijerima širom Evrope ponovo se cene zidovi koji „dišu“ — sa teksturom, senkom i nepravilnostima koje odražavaju ruku majstora, a ne mašine.
Cene takvih tehnika u Srbiji zavise od materijala, složenosti obrade i reputacije majstora. Prema podacima domaćih izvođača za 2025. godinu, osnovno krečenje i bojenje zidova kreće se između 2 i 5 evra po kvadratu, dok dekorativni zidovi s efektima kamena, betona, oksida ili metala koštaju u proseku od 9 do 15 evra po kvadratu, u zavisnosti od vrste materijala i završne obrade.
Tehnike poput venecijanskog štuka, travertina i mikrocementa idu znatno više – njihova cena se kreće od 35 do 50 evra po kvadratu, posebno ako se ručno nanosi više slojeva pigmenta, voska ili mikrocementne mase. U praksi, dekoracija zida površine 30 kvadratnih metara u stanu u Beogradu može da košta između 270 i 1.500 evra, što ih čini jednom od najskupljih, ali i najtrajnijih investicija u uređenje doma. Cene mogu biti i više kod zahtevnijih dekoracija, posebno ako se primenjuje ručna tehnika u više slojeva ili koriste specijalni pigmenti i voskovi.
Majstori koji rade ovakve zidove danas su sve traženiji. U Beogradu, Novom Sadu i Nišu postoji svega nekoliko radionica koje su savladale autentične tehnike „štuko veneziano“ i „beton ciré“, pa se radovi često zakazuju i nekoliko meseci unapred.
Ono što je nekada krasilo dvorce, sada se vraća u gradske stanove i luksuzne zgrade. U centralnim delovima Beograda i Novog Sada sve češće se sreću enterijeri sa patiniranim zidovima, u kombinaciji sa modernim osvetljenjem i minimalističkim nameštajem. Ovakav kontrast daje prostorijama dubinu i osećaj topline koji ni jedna industrijska boja ne može da postigne.
Primera ima sve više: u zgradama iz perioda između dva rata, vlasnici obnavljaju zidne lajsne, frizove i štukature, dok se u novogradnji zidovi tretiraju mikrocementom koji podseća na antički kamen. Reč je o svesnom vraćanju autentičnosti i vizuelnog identiteta u prostor koji godinama dominiraju neutralne palete i glatke površine.
Dekorativne tehnike iz 19. veka više nisu simbol pretencioznosti, već znak ukusa. U eri veštačkih materijala i brzih radova, ručno rađen zid postaje statusni simbol – dokaz da vlasnik stana ulaže u dugoročne, prirodne i estetski vredne materijale. Uz to, zidovi od vapnenog maltera ili mikrocementa ne zahtevaju često održavanje, otporniji su na vlagu i vremenske promene, pa su dugoročno isplativiji od običnih boja.
U Srbiji, arhitekte i dizajneri enterijera ističu da kupci sve više traže “zid s karakterom”, naročito u stanovima većih vrednosti i u adaptacijama starogradskih prostora. Taj trend menja i tržište majstorskih radova – od brzog krečenja ka umetničkoj obradi površina koje pričaju priču.
