Iako se rast čini umeren, dovoljno je da ponovo podigne prašinu među kupcima, investitorima i vlasnicima koji se pitaju - koliko sada zapravo vredi njihov stan? Sudeći po informacijama RGZ-a, vredi sigurno više nego kada ste ga kupili, bilo u Beogradu ili u nekom drugom gradu širom Srbije.
Prema zvaničnim podacima RGZ-a, indeks cena stanova u Srbiji sada iznosi 182,02, što potvrđuje da se tržište stabilno penje već šestu godinu zaredom.
Najviše su poskupeli stanovi u Beogradu – 6,1%, čime prestonica zadržava primat, dok Vojvodina beleži rast od 5,96%, a Južna i Istočna Srbija 5,67%.
Čak je i Šumadija sa Zapadnom Srbijom, koja tradicionalno raste sporije, ove godine zabeležila porast od 4,8%. Stanovi u starogradnji skuplji su za 5,89%, dok su novogradnje, iako i dalje dominantne na tržištu, rasle nešto sporije – 5,57%.
Promet nekretnina pokazuje da Srbija više nije tržište koje se svodi samo na Beograd i Novi Sad. Tokom prvog kvartala 2025. godine zaključeno je 12.650 ugovora o prodaji stanova, što je 8,5% više nego lane, a ukupna vrednost prometa iznosi 1,235 milijardi evra, što predstavlja skok od 24,4%.
Najveće iznenađenje dolazi iz Južne i Istočne Srbije, gde je broj prodaja skočio za 30,2%, a ukupna vrednost prometa za impresivnih 65,6%. U Vojvodini je rast prodaja 8,8%, a u Beogradu 4,1%, ali je vrednost kupoprodaja u glavnom gradu skočila za 16,6% – što dovoljno govori o visini prosečnih cena.
RGZ indeks omogućava vlasnicima da jednostavno izračunaju koliko je njihov stan dobio na vrednosti u poslednjih nekoliko godina.
Potrebno je znati tri podatka: cenu po kojoj ste kupili stan, indeks iz tog perioda i najnoviji RGZ indeks.
Formula je jednostavna:
(Cena kupovine × Najnoviji indeks) ÷ Indeks iz perioda kupovine = Današnja vrednost stana.
Na primer, ako ste u drugom kvartalu 2020. godine u Beogradu kupili stan u novogradnji za 150.000 evra, tada je indeks iznosio 112,11, a sada je 170,10.
Računica pokazuje da vaš stan danas vredi oko 227.589 evra, odnosno da je njegova vrednost porasla za više od 50%.
Prema podacima Eurostata, cene stambenih nekretnina u Evropskoj uniji su u istom periodu porasle u proseku 5,4%.
Najveće povećanje beleže Portugal (+17,2%), Bugarska (+15,5%) i Mađarska (+15,1%), dok je jedina zemlja sa padom cena Finska (-1,3%).
Srbija se tako svrstava u grupu država koje beleže umeren, ali stabilan rast – bez naglih oscilacija i “balona” koji bi ugrozili tržište. U praksi, to znači da se domaće tržište nekretnina stabilizovalo: potražnja ostaje visoka, investitori ne usporavaju, a kupci se polako mire s činjenicom da “jeftinih kvadrata” više nema.
