Bilo da se radi o garsonjerama manjih kvadratura ili o stanovima većih površina, otvoreni plan nudi rešenje koje povezuje funkcionalnost i estetiku. Spoj dnevne sobe, kuhinje i trpezarije stvara prostor koji „diše“, dok arhitekte ističu da se ovakav raspored pokazao i energetski efikasnijim - više prirodne svetlosti, bolja cirkulacija vazduha i manja potreba za veštačkim osvetljenjem.
Osnovno pravilo nije „rušiti sve“, već pametno zonirati prostor. Nameštaj, rasveta i boje postaju novi „zidovi“. Na primer, trosed može odvojiti dnevni kutak od trpezarije, a tepih ili promena podne obloge vizuelno definišu zone. Dizajneri enterijera savetuju da se kombinuje više vrsta rasvete: plafonska u dnevnom delu, viseća iznad trpezarije i LED trake u kuhinji. Tako se prostor deli svetlom, a ne pregradama.
U praksi, arhitekti iz Milana i Kopenhagena navode da otvoren raspored podstiče komunikaciju i stvara osećaj zajedništva, dok prostor vizuelno deluje toplije i prozračnije. Ipak, upozoravaju da buka i mirisi mogu biti izazov, pa se preporučuje dodatna ventilacija i akustički materijali poput drvenih panela ili tkanina.
Iako je estetski privlačan, open plan nije idealan za svaku prostoriju. Spavaće i dečje sobe zahtevaju privatnost i akustičnu izolaciju, dok kupatila i kuhinje s većom vlagom traže fizičke barijere. Najbolji rezultati postižu se kada se otvoreni plan ograniči na dnevne zone — prostor gde porodica provodi najviše vremena i gde svetlost ima slobodan prolaz.
Prema podacima evropskih agencija za nekretnine, više od 40% novih urbanih projekata danas je projektovano u otvorenom konceptu. U Srbiji, investitori i kupci sve češće traže stanove bez zidova jer nude više fleksibilnosti, bolji protok svetla i osećaj luksuza čak i na malim kvadraturama.
