Dodatna izolacija i zaštitni slojevi mogu da spreče pucanje cevi, vlagu, skupljanje kondenzacije i gubitak toplote, što je posebno važno u starijim objektima i kućama koje nisu građene prema savremenim standardima.
Najčešći zimski problem nije hladan zid, već smrznuta cev koja pukne. Cevi koje prolaze kroz spoljne zidove, podrume ili negrejane prostorije treba obložiti termoizolacionim oblogama od gume ili pene. To je jeftin i efikasan način da se spreči smrzavanje vode i naknadna šteta. Za dodatnu zaštitu u najkritičnijim zonama koristi se termo kabl koji se uključuje samo kada temperatura padne ispod nule.
Eksterijer kuće tokom zime trpi najviše. Zaštita osetljivih delova — kao što su spoljne slavine, klimatske jedinice, ventilacioni otvori ili drvena stolarija — obavlja se jednostavnim pokrivanjem folijom, ceradom ili termozaštitnom oblogom. Prozori se mogu dodatno obložiti providnom termo folijom koja smanjuje gubitak toplote, što se posebno isplati u kućama sa starijom stolarijom.
U prostorijama koje se slabije greju, kao što su ostave, stepeništa, garaže ili prostor iznad podruma, može se postaviti reflektujuća aluminijumska folija iza radijatora ili pored zidova koji graniče sa spoljnim vazduhom. Ona odbija toplotu nazad u prostor i smanjuje gubitke. U starim kućama korisno je dodati i izolacione zavese ili pregradne panele koji zadržavaju toplotu u prostorijama koje se najviše koriste.
Led i sneg mogu začepiti oluke, podići crepove i napraviti vlagu u tavanu. Pre zime, oluke treba očistiti, pričvrstiti i zaštititi metalnim mrežicama ili filterima koji sprečavaju nakupljanje lišća. Krov treba pregledati i zameniti sve slomljene crepove ili šindru, jer se mali problem zimi pretvara u veliku vlagu i oštećenje konstrukcije. Priprema kuće za zimu nije trošak, već ulaganje u mir, toplinu i sprečavanje štete. A, najbolja zaštita je ona koju uradimo pre nego što nas nešto primora na popravku.
