Umesto plastike i stiropora, materijal se dobija tako što micelijum (korenski sistem gljive) obavije poljoprivredni otpad i pretvori ga u čvrstu, laganu i potpuno biorazgradivu ploču.
Ovakvi paneli već se koriste u Evropi, SAD i Africi, a projekti koji kombinuju micelijum i arhitekturu postaju hit na međunarodnim sajmovima gradnje. Pitanje je: da li bi ova tehnologija mogla da stigne i do naše stanogradnje?
Proces je jednostavan, ali pametno osmišljen: organski otpad (slama, ljuske žitarica, drvena vlakna) pomeša se sa micelijumom. Gljiva kroz nekoliko dana preraste materijal, formira vlaknastu strukturu i prirodno „"epi“ čestice u čvrstu masu. Kada dostigne željenu gustinu, materijal se suši i stabilizuje, rezultat su paneli koji izgledom podsećaju na klasičnu izolaciju, ali su napravljeni bez hemikalija i bez plastike.
Prednosti su upravo zbog toga izuzetno jake: paneli su biorazgradivi, imaju dobru toplotnu i zvučnu izolaciju, prirodno su vatrootporni, nemaju toksična isparenja pri zagrevanju i proizvode se uz višestruko manju emisiju CO₂ nego stiropor ili mineralna vuna. Zato ih sve češće viđamo u projektima koji ciljaju LEED i BREEAM sertifikate, ali i u enterijerima gde se koriste kao akustični paneli.
Najviše medijske pažnje izazvao je projekat u Keniji, gde su lokalni proizvođači razvili pristupačne micelijum-ploče za izolaciju, praveći ih od poljoprivrednog otpada koji bi inače bio spaljen. U Evropi, startapi poput Mogu, Mycor i Ecovative razvijaju panelne sisteme za zvučnu izolaciju, enterijere i fasade. Rezultati su vrlo ohrabrujući: materijal je lagan, stabilan, dobro „diše“ i ima manju termalnu provodljivost od pojedinih klasičnih izolacija.
Istraživanja pokazuju da micelijum-kompoziti mogu da postanu punopravna zamena mineralnoj vuni u određenim segmentima i da imaju nižu energiju proizvodnje od bilo kog tradicionalnog izolacionog materijala.
U Srbiji i regionu zasad ne postoje javno dostupni primeri zgrada koje koriste micelijum-izolaciju. Materijal je kod nas još u fazi interesovanja i istraživanja, pojavljuje se u stručnim člancima i na arhitektonskim konferencijama, ali ne i u stambenim projektima. Razlog? Tehnologija je nova, nema široku industrijsku proizvodnju, a cena je i dalje veća od konvencionalnih rešenja zbog male količine na tržištu.
Ipak, s obzirom na to da EU sve brže uvodi obaveze korišćenja materijala sa manjim ugljeničnim otiskom, sasvim je realno očekivati da će region ući u pilot-fazu u naredne 2–4 godine. Najverovatniji prvi korisnici biće investitori koji ciljaju zelene sertifikate i žele prednost u prodaji.
