Na osnovu ugovorenih radova, postojećih gradilišta i javno dostupnih rokova, Srbija ulazi u završnu fazu nekoliko ključnih putnih i mostovskih projekata koji direktno menjaju mapu saobraćaja, ali i potencijal pojedinih regija za razvoj nekretnina, turizma i industrije.
Kilometri novih saobraćajnica, mostovi, tuneli i brze veze koje se grade istovremeno u više delova zemlje, tokom 2026. godine postaće vidljivi u punom obimu i počeće da menjaju način na koji se Srbija povezuje iznutra. Reč je o gradnji koja ne utiče samo na putovanja, već direktno oblikuje nova razvojna žarišta, pomera granice tržišta nekretnina i daje drugačije lice regionima koji su decenijama bili saobraćajno zapostavljeni.
Moravski koridor, brza saobraćajnica u punom autoputskom profilu, projektovan je u dužini od 112 kilometara i povezuje Pojate sa Preljinom, prolazeći kroz Čačak, Kraljevo, Trstenik, Vrnjačku Banju i Kruševac. Prema važećim planovima i ugovorenim rokovima, završetak kompletne trase predviđen je za drugu polovinu 2026. godine.
Ovaj koridor ima poseban značaj jer prolazi kroz područje u kome živi više od pola miliona ljudi i prvi put direktno povezuje Zapadnu i Centralnu Srbiju bez prolaska kroz urbana jezgra. Projekat uključuje regulaciju korita Zapadne Morave, veliki broj mostova i potpuno novu putnu infrastrukturu, što ga čini jednim od tehnički najzahtevnijih u zemlji.
Jedan od ključnih projekata koji ulaze u završnu fazu upravo tokom 2026. godine jeste Fruškogorski koridor, brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, ukupne dužine 44,4 kilometra. U njegovom središtu nalazi se tunel Iriški venac, dug oko 3,5 kilometra, koji će po završetku biti najduži drumski tunel u Srbiji.
Koridor direktno povezuje Vojvodinu sa zapadnom Srbijom i oslanja se na postojeće i nove autoputeve prema Šapcu, Loznici i Rumi. Iako je kompletan završetak predviđen za 2027, upravo 2026. godina je ključna za proboj tunela i finalne radove na većem delu trase.
Tokom 2026. planirano je i završavanje preostalih deonica Dunavskog koridora, brze saobraćajnice duge gotovo 68 kilometara, koja povezuje Beograd sa Golupcem. Projekat obuhvata izuzetno zahtevan teren, sa više od 60 mostovskih i inženjerskih objekata.
Po završetku, putovanje od glavnog grada do Golupca trajaće oko sat i 20 minuta, što ovaj deo istočne Srbije prvi put realno uključuje u dnevnu dostupnost Beograda. Efekti se već sada vide kroz rast interesovanja za turističke i vikend nekretnine duž Dunava.
Brza saobraćajnica poznata kao „Osmeh Vojvodine“, ukupne dužine oko 185 kilometara, jedan je od najvećih regionalnih projekata u zemlji. Trasa povezuje Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Novi Bečej i Srpsku Crnju, uz veliki broj mostova, petlji i kružnih raskrsnica.
Prva deonica, od Bačkog Brega do Kljajićeva, prema planovima treba da bude završena do kraja 2026. godine, čime se značajno skraćuju putovanja unutar severne Bačke i Banata, ali i otvara prostor za industrijske zone i logistiku.
Godina 2026. realno donosi novu saobraćajnu mapu Srbije, sa direktnim uticajem na vrednost zemljišta, razvoj sekundarnih gradova i širenje tržišta nekretnina van Beograda i Novog Sada, što će osetiti stanovnici velikog dela Srbije.
