Prisustvo vazduha u instalaciji blokira protok vode kroz radijatore. Tipičan znak je radijator koji je topao pri dnu, dok gornji deo ostaje hladan. Vazduh ulazi u sistem prilikom dopune vode, zbog mikrocurenja ili promena temperature. Dok god se vazduh ne ispusti, topli medij ne može pravilno da cirkuliše.
Zatvoreni sistemi grejanja zahtevaju precizno definisan pritisak. Ako je pritisak prenizak, pumpa ne može da potisne vodu do svih radijatora. Ako je previsok, sistem se štiti aktiviranjem sigurnosnih mehanizama, što takođe remeti rad. Kod kućnih sistema, optimalan pritisak u hladnom stanju najčešće je između 1 i 1,5 bara.
Iako kotao proizvodi toplotu, bez pravilnog rada pumpe nema ni grejanja radijatora. Pumpa može biti zaprljana, blokirana ili podešena na prenizak stepen rada. U takvim slučajevima toplota ostaje u kotlu, dok se ne prenosi dalje kroz sistem.
Tokom godina u instalaciji se mogu nakupiti mulj, kamenac i nečistoće, naročito u donjim delovima radijatora i ventilima. To dovodi do slabog protoka i neravnomernog grejanja, čak i kada su svi drugi parametri ispravni.
Termostatski ventili mogu ostati delimično zatvoreni zbog mehaničkog zaglavljivanja ili pogrešnog podešavanja. U tom slučaju radijator ostaje hladan, iako je ostatak sistema funkcionalan.
Ako su radijatori i dalje hladni nakon ozračavanja, pravilne dopune pritiska i provere ventila, problem može biti u ekspanzionoj posudi, pumpi ili hidrauličkom balansu sistema. Tada je neophodno angažovati stručnog servisera kako bi se sprečila veća oštećenja i dugoročni kvarovi.
Rad sistema grejanja sa skrivenim problemima povećava potrošnju energije, opterećuje kotao i skraćuje vek instalacije. Pravovremeno otkrivanje uzroka hladnih radijatora obezbeđuje stabilno grejanje i sigurnost tokom cele zime.
