Nakon dugih najava i odlaganja, Beograd ulazi u fazu u kojoj počinju veliki građevinski radovi, priprema staničnih čvorišta i isporuka mašina koje će otvoriti prve podzemne koridore.
Ključni korak napravljen je potpisivanjem komercijalnog ugovora sa kompanijom Alstom, što projektu metroa daje tehnološku i finansijsku kičmu. Paralelno, potvrđen je i finansijski okvir sa francuske strane, čime je obezbeđena prva faza buduće mreže.
Alstom je jedna od najiskusnijih svetskih kompanija u oblasti metro sistema, sa prisustvom u više od 60 zemalja. Kompanija obuhvata sve faze metro tehnologije od voznih jedinica i signalizacije do digitalnih upravljačkih platformi i dugoročnog održavanja.
Prema poslednjim objavljenim finansijskim izveštajima, kompanija ostvaruje godišnje prihode od oko 18,5 milijardi evra, dok vrednost narudžbenica prelazi 90 milijardi evra, što je svrstava u red najstabilnijih globalnih železničkih grupacija. Među referentnim projektima nalaze se sistemi u Parizu, Londonu, Singapuru, Dubaiju, kao i brzi vozovi za Eurostar i Amtrak.
Za Beograd Alstom će isporučiti 32 metro kompozicije, uz integrisani paket signalno-upravljačkih i električnih podsistema koji čine osnovu prve linije.
Najveća konkretna promena tokom ove godine biće ulazak mašina u gradilišnu fazu. U Beograd stižu dve TBM mašine, proizvedene u Kini (PowerChina i CRCHI), specijalno izrađene za geologiju podzemlja prestonice. Ove mašine će na pojedinim deonicama raditi ispod gustih infrastrukturnih i stambenih zona, bez narušavanja površinskog saobraćaja.
Prva linija metroa će povezivati Železnik i Mirijevo, u dužini od oko 21 kilometar. U prvoj građevinskoj fazi kopaće se 11 kilometara tunela, dok će celokupan koridor obuhvatiti 15 stanica. Završetak linije predviđen je do 2030. godine.
Dok prva linija ulazi u fazu iskopavanja, druga linija na relaciji Bežanija - Mirijevo - već ima gotovu projektnu dokumentaciju i usvojene planske akte. Početak radova očekuje se 2027. ili 2028. godine, a ukupna dužina trase biće oko 25 kilometara, čime se stvaraju preduslovi da se dve linije u budućnosti nadograde u funkcionalnu mrežu.
Sa razvojem metroa istovremeno se odvijaju i drugi kapitalni radovi u centralnoj zoni. Novi Savski most, čiji su čelični segmenti težine oko 7.000 tona dopremljeni u Beograd, ulazi u narednu fazu sklapanja kod Brankovog mosta. Završetak drugog stuba u vodi predviđen je tokom 2026. godine. Ovaj most je direktno povezan sa budućim podzemnim koridorom koji će povezati Savsku i Dunavsku padinu.
Beograd već decenijama funkcioniše kao najveći evropski grad bez metroa, uz svakodnevne saobraćajne zastoje, neusklađene koridore i preopterećen javni prevoz. Ulazak metroa u fazu izvođenja predstavlja prelomni trenutak: prvi put se infrastrukturna osovina grada podiže na nivo koji ne zavisi od površinskog saobraćaja.
Očekuje se da metro dugoročno utiče i na prostorni razvoj, zone uz buduće stanice postaju stabilnije investicione celine, sa rastućom atraktivnošću za stanovanje, poslovanje i javne sadržaje. Potpisivanje ugovora i finansijskih protokola označilo je početak faze koja se više ne odlaže.
