Dok većina kupaca pažljivo računa cenu kvadrata, kredit i poreze, mnogo ređe se analizira ono što realno određuje dugoročne troškove stanovanja: održavanje zgrade, režije, energetsku efikasnost, zajedničke investicione radove i tehničko stanje objekta. Upravo ti parametri određuju koliko vlasništvo u Srbiji zaista košta.
U 2026. godini mesečno održavanje zgrade najčešće se kreće od 30 do 80 evra, zavisno od tipa objekta, energetskog razreda, broja liftova, sistema grejanja i postojanja recepcije ili čuvara. Standardne stambene zgrade bez posebnih sadržaja imaju najniže troškove, dok novije zgrade sa podzemnim garažama, spoljnim osvetljenjem, sistemima video-nadzora i većim brojem liftova imaju znatno više mesečne izdatke. Visina održavanja ne zavisi samo od upravnika, već pre svega od starosti objekta i složenosti njegove tehničke infrastrukture.
Svaka zgrada u Srbiji ima obavezu formiranja rezervnog fonda. To je iznos koji stanari uplaćuju za buduće popravke, kao što su zamena krova, liftova, pumpi, fasade, popravka instalacija ili neplanirani kvarovi. U praksi rezervni fond iznosi od 300 do 1.000 dinara mesečno po stanu, ali kod novogradnje i zgrada više kategorije može biti i viši. Važno je razumeti da su izdaci iz rezervnog fonda jedini način da se izbegnu veliki jednokratni troškovi kada dođe vreme za ozbiljne radove.
Najveće razlike u godišnjim troškovima vlasništva stvaraju grejanje, hlađenje i topla voda. Stanovi sa centralnim grejanjem imaju stabilnije mesečne račune, dok u objektima sa individualnim kotlovima i toplotnim pumpama troškovi zavise od izolacije, kvadrature i energetskog pasoša. U zgradama A i B energetskog razreda godišnji troškovi grejanja i hlađenja po kvadratu su znatno niži nego u starijim objektima C i D kategorije. Kod starogradnje sa slabijom izolacijom godišnji izdatak može biti i duplo viši, posebno u zimskim mesecima.
Zgrade sa više liftova imaju znatno više troškove održavanja, jer se svaki lift zasebno servisira i pregleda. Podzemne garaže povećavaju cenu jer zahtevaju ventilaciju, osvetljenje, redovne tehničke provere i čuvanje. Zajedničke instalacije, uključujući hidrantsku mrežu, pumpne stanice, ventilacione osovine i video-nadzor, takođe povećavaju godišnje izdatke. Zgrade koje imaju recepciju, obezbeđenje ili concierge uslugu ulaze u potpuno drugačiju kategoriju, sa iznosima održavanja koji su višestruko veći.
Najskuplje stavke vlasništva u Srbiji ne javljaju se mesečno, već jednom u nekoliko godina. Zamena lifta, popravka krova, rekonstrukcija fasade, obnova garaže ili sanacija instalacija iznose hiljade evra i najčešće se finansiraju iz rezervnog fonda. Zgrade koje ne prikupljaju dovoljno sredstava ulaze u situaciju u kojoj stanari moraju da izdvajaju jednokratne sume od više stotina evra po stanu. Zato je važno birati zgradu koja ima funkcionalan rezervni fond, jer on direktno utiče na realne troškove vlasništva.
Osiguranje nije obavezno, ali je kod urbanih zgrada izuzetno preporučljivo. Polise osiguranja koje pokrivaju poplave, požare, štetu od instalacija ili lom stakla najčešće se plaćaju godišnje, dok osiguranje zajedničkih delova zgrade spada u trošak koji stanari dele. Kod bolje organizovanih stambenih zajednica osiguranje predstavlja standardnu stavku u godišnjim rashodima i sprečava velike neočekivane troškove.
Kada se saberu svi troškovi – održavanje, rezervni fond, grejanje, struja, voda, čišćenje zgrade, ulaganje u zajedničke delove i sezonski radovi – prosečni mesečni izdaci vlasnika stana u Srbiji najčešće iznose između 80 i 150 evra, a u modernijim objektima i više. Na godišnjem nivou to čini iznos između 900 i 1.800 evra, pri čemu zgrade višeg standarda često prelaze i te vrednosti. Ono što najviše pravi razliku jeste energetski razred objekta, prisustvo garaže, broj liftova i starost zgrade.
Vlasništvo stana u Srbiji 2026. godine nije samo investicija u kvadrat, već i u sve što taj kvadrat zahteva tokom svog životnog ciklusa. Kupci koji precizno razumeju troškove održavanja, energetsku efikasnost, kvalitet gradnje i planirane investicione radove daleko lakše upravljaju imovinom i donose dugoročno održive odluke.
