U narednih pet godina najveći uticaj na rast cena imaće projekti metroa, BG voza, obilaznica, brze saobraćajnice, modernizovane železnice i industrijske zone, što se vidi i u državnim projektima i aktuelnim ulaganjima širom zemlje. Tržište 2026–2030. godine jasno pokazuje da lokacije uz ove koridore već sada dobijaju na ceni, dok će naredne godine doneti dodatni rast.
Beograd predvodi tržište i u segmentu rasta cena. Najintenzivniji rast očekuje se oko trasa metroa, gde pristupačnost i vreme putovanja stvaraju najviši investicioni potencijal. Delovi Železnika, Čukarice i Banovog brda već sada ubrzano rastu, jer prva linija metroa menja funkcionalnu mapu grada i podiže cenu stanova u zonama koje su do sada bile infrastrukturno nedovoljno povezane. Isto važi i za Mirijevo i širi pojas Zvezdare, gde se formira novi investicioni ciklus.
Makiško polje se razvija u potpuno novi stambeno-poslovni klaster oko depoa metroa, sa snažnim rastom vrednosti zemljišta. Paralelno sa tim, širenje BG voza prema Ovči, Batajnici, Mladenovcu i Lazarevcu čini da celokupne zone uz stanice beleže rast cena, jer se vreme putovanja do centra smanjuje, a transport postaje predvidiv. Poseban zamah ima istočni koridor Bubanj potok–Vinča–Pančevo, čija izgradnja donosi novi razvojni pojas i podiže cenu nekretnina u naseljima Boleč, Leštane, Vinča i Ritopek, što predstavlja jednu od najvažnijih promena na tržištu do 2030. godine.
Novi Sad zadržava ulogu drugog najjačeg tržišta, sa rastom cena u zonama uz brzu prugu i širenjem grada ka severu i istoku. Podbara, Klisa, Veternik i Futog pokazuju stabilan rast zbog priliva stanovnika i sve bolje saobraćajne dostupnosti, dok jug i zapad grada ostaju najskuplji delovi zbog blizine centru i stabilne potražnje.
Niš je centar juga Srbije i grad koji će u narednih pet godina verovatno imati jedan od najizraženijih rastova cena. Modernizacija železničkog koridora Beograd–Niš i međunarodnog pravca prema Dimitrovgradu čini da se istočne i severne gradske zone ubrzano razvijaju. Donja Vrežina, Pantelej, Durlan i širi centar dobijaju na vrednosti zbog boljih veza, rasta industrije i širenja univerzitetskih kapaciteta. U Nišu se već vidi obrazac iz Beograda i Novog Sada, stanovi uz infrastrukturnu osu u pravilu rastu brže od proseka.
Kragujevac jača poziciju regionalnog centra zahvaljujući industriji i saobraćajnim ulaganjima. Širenje autoputa Preljina–Kragujevac i razvoj industrijske zone Stanovo–Grošnica čine da tržište, koje već nekoliko godina stabilno raste, dobija dodatni impuls. Čačak i Kraljevo se pozicioniraju duž ključnih koridora: Moravskog koridora, brze saobraćajnice prema Novom Pazaru i autoputa ka Zlatiboru. Ovo je najvažniji razvojni pravac centralne Srbije, sa cenama koje rastu kako se novi kilometri otvaraju i kako gradovi dobijaju bolju pristupačnost.
Industrijski centri Srbije pokazuju najveći procenat rasta cena kada se posmatra odnos vrednosti i niske ulazne cene. Pančevo je u izrazitom usponu zahvaljujući industrijskim ulaganjima, ali i činjenici da će nova deonica obilaznice povezati grad sa Beogradom direktnom trasom. Zrenjanin dobija strateški značaj zbog planiranog autoputa Beograd–Zrenjanin i širenja industrijskih zona, što značajno podiže potražnju za manjim stanovima. Subotica se oslanja na međunarodni železnički pravac Budapest–Beograd i jačanje industrije, što stvara stabilan rast vrednosti nekretnina i povećan interes investitora.
U periodu 2026–2030. cene stanova u Srbiji najviše će rasti tamo gde infrastruktura menja način funkcionisanja grada. Najjači rast beleži Beograd, duž metro linija, BG voza i istočne obilaznice. Niš postaje centar juga zahvaljujući modernizovanim železnicama i industriji, dok Novi Sad stabilno raste kroz širenje prema brzim prugama i novim stambenim zonama. Centralna Srbija jača uz Moravski koridor i autoput Preljina–Kragujevac, dok industrijski gradovi poput Pančeva, Zrenjanina i Subotice donose najbolji odnos ulaganja i prinosa.
