Globalni trendovi ukazuju na snažan povratak „lived-in“ filozofije – pravca koji slavi proživljenost, autentičnost i nesavršenost kao vrhunski izraz luksuza.
Dom više nije showroom za utisak, već intimno utočište koje ima dušu i priča priču svog vlasnika. Dizajneri enterijera širom vodećih tržišta već koriste izraz „vibe check“ za opis prostora koji izaziva osećaj topline, stvarnosti i životnosti, jer se publika evidentno zasitila sterilne perfekcije koju proizvodi veštačka inteligencija.
U 2026. kupci i zakupci premium nekretnina daleko pre biraju stanove koji izgledaju kao da su građeni, popravljani i dopunjavani godinama. Takvi prostori deluju toplije, zrelije i emocionalno stvarnije od generičkih enterijera iz kataloga. Ključ je u oslobađanju od straha da će prostor „izgledati korišćeno“: ogrebotina na stolu, patina na metalnim ručkama ili izbledeli tepih više nisu nedostatak već dokaz života. Tržište je jasno: autentičnost prodaje, a vizuelna sterilnost sve manje ima vrednost.
Jedna od najvećih grešaka u renoviranju starijih stanova u Beogradu i Novom Sadu i dalje je zamena masivnog parketa laminatom. Podaci pokazuju da stanovi sa originalnim drvenim podovima postižu i do 15% višu preprodajnu vrednost u odnosu na objekte u kojima je autentični parket zamenjen jeftinim pločama. Iako se postavljanje laminata može naći već od nekoliko evra po kvadratu, a novi hrastov parket dostiže i do 40 evra po kvadratu, restauracija starog poda (hoblovanje i lakiranje u proseku 8–17 evra/m²) predstavlja idealan odnos cene i kvaliteta. Staro drvo ima dubinu, karakter, patinu i ton koji fabrički materijali ne mogu da reprodukuju. Umesto visokog sjaja, u trendu su mat lakovi i prirodna ulja koja otkrivaju strukturu i čvorove, stvarajući teksturu koja izgleda bogato i toplo.
Savremeni enterijeri sve češće prihvataju principe japanske filozofije Wabi-Sabi – estetike koja veliča nesavršenost. Umesto da se svaki trag vremena prikriva, dizajneri predlažu da se određene nepravilnosti naglase i pretvore u fokalne tačke prostora. Nelakirani mesing menja boju dodirom i razvija patinu koju dizajnerski studiji smatraju najplemenitijim oblikom luksuza. Oštećenja na drvenim površinama ponekad se ne prikrivaju, već se tretiraju prirodnim uljima da bi se tekstura istakla. Ručno rađene pločice, poput popularnog Zellige stila, stvaraju igru svetlosti i refleksija zahvaljujući svojim nepravilnim ivicama, čineći zidove življim i vizuelno dubljim.
Domovi širom sveta napuštaju estetiku muzeja i vraćaju se toplini, teksturi i energiji prostora u kojem se živi. „Lived-in“ estetika nije samo trend, već kultura stanovanja koja naglašava priču, stare materijale, tragove vremena i personalizovan dizajn. Savremeni kupac više ne želi da živi u renderu, već u prostoru koji ga smiruje, dodiruje i inspiriše. Upravo zato, najveći luksuz danas nije savršena površina nego autentična patina – i dom koji ne izgleda bez života, već kao da je zaista dom.
