Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove objavio je rani javni uvid u plan koji obuhvata oko 11 hektara prostora između Keja oslobođenja i kupališta Lido. Ako projekat bude realizovan, Beograd bi dobio potpuno novu pešačku vezu prema jednom od najvažnijih prirodnih područja u gradu ali i novu turističku vizuru na Dunav.
Most bi, prema urbanističkim smernicama, trebalo da poveća atraktivnost ovog dela grada i otvori pešačke perspektive prema reci, ali i da promeni način na koji Beograđani koriste prostor između Zemuna i Velikog ratnog ostrva.
Projektni zadatak nije jednostavan. Veliko ratno ostrvo ima status zaštićenog prirodnog dobra, što znači da svako infrastrukturno rešenje mora proći kroz stroge ekološke i urbanističke filtere.
Plan predviđa da most ima stubove u rukavcu Dunava, ali uz striktno poštovanje bezbednosti plovidbe i hidroloških uslova. Sa strane ostrva planirana je posebna konstrukcija, mobilni konzolni prepust koji bi omogućio pristup bez trajnih oslonaca na samom ostrvu.
Drugim rečima, most bi morao biti projektovan tako da fizički poveže dve obale, ali da minimalno interveniše u prirodni prostor ostrva.
Poseban problem predstavlja zaštitni pojas od 50 metara od vodene površine, gde nije dozvoljeno postavljanje stubova niti trajnih konstrukcija. Zbog toga će konačno rešenje zavisiti od detaljnih hidrološko-hidrauličkih analiza koje će proučiti režim voda, led i nanos reka Dunava i Save.
Urbanisti upozoravaju da je jednako važan i deo projekta na zemunskoj strani. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda ranije je naglasila da je ključno kako će se rampe i stepeništa uklopiti u postojeću strukturu zemunskog keja, jednog od najposećenijih javnih prostora u gradu.
Pitanje nije samo tehničko već i urbano. Novi most mora da se uklopi u šetalište bez narušavanja njegove prepoznatljive siluete i ritma javnog prostora. Istovremeno, pristup Velikom ratnom ostrvu mora biti projektovan van zona plavljenja, što dodatno komplikuje planiranje.
Uz urbanistički projekat pojavila se i zanimljiva ideja koja je već izazvala javne rasprave. Još tokom 2024. godine pojavila se informacija da bi metalna konstrukcija Starog savskog mosta, uklonjenog iz centra Beograda, mogla dobiti novu funkciju upravo na ovoj lokaciji kao pešačko-biciklistički most između Zemuna i Lida.
Prema tadašnjim informacijama, konstrukcija mosta ne bi bila uništena, već bi dobila “drugi život” na Dunavu, na mestu gdje se svake godine postavlja privremeni pontonski most prema plaži na Velikom ratnom ostrvu. Međutim, takva odluka nije formalno potvrđena.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ranije je izjavio da grad podržava ideju pešačko-biciklističkog mosta između Zemuna i ostrva, ali da pitanje eventualnog premeštanja Starog savskog mosta spada u nadležnost Vlade Srbije.
Drugim rečima grad nema ništa protiv, ali konačna odluka nije na lokalnoj vlasti.
Ako projekat dobije zeleno svetlo nakon završetka urbanističkog plana, Beograd bi mogao dobiti jedan od najzanimljivijih novih pešačkih mostova na Dunavu.
Takav most ne bi bio samo infrastrukturni objekat. On bi otvorio potpuno novu urbanu zonu između Zemuna, Dunava i Velikog ratnog ostrva, prostora koji ima ogroman turistički i rekreativni potencijal.
Istovremeno, projekat će sigurno pokrenuti i nova pitanja: kako balansirati razvoj grada i zaštitu prirode, gde je granica između infrastrukture i očuvanja prostora, i da li Dunav u ovom delu Beograda treba više mostova ili više tišine.
