Da je do izvesnog pomaka na polju stambenih kredita došlo svedoči i podatak da je u prvih sedam meseci ove godine odobreno gotovo 1.000 pozajmica više nego lane. Na to su svakako uticale relativno niske kamatne stope, koje se u srpskim bankama kreću već od 3,60 osto na godišnjem nivou.
Ovaj rast, međutim, prema procenama ekonomskih stručnjaka, neće dovesti do toga da se banke polakome i da povećaju kamate kako bi više zaradili. Stanje bi, zapravo, moglo da bude potpuno obrnuto.
- Kada određuju kamate, banke se rukovode faktorima, kao što su referentna kamatna stopa NBS, euribor i kalkulacija rizika. Referentna kamatna stopa NBS je snižena na četiri odsto. Euribor je stabilan i na istorijskom minimumu, na kojem će neko vreme i ostati. Niko, međutim, ne može da predvidi koliko će to da traje. Treće, ne verujem da će faktor rizika da raste. Čini mi se, čak da ima prostora i za njegovo snižavanje, jer su banke prilično stabilne - ocenjuje za “Blic” Zoran Grubišić, prodekan Beogradske bankarske akademije.
Bankama je, kako kaže, u interesu da se uspostavi trend rasta broja odobrenih stambenih kredita, odnosno da i u narednim godinama bude davano sve više pozajmica za kupovinu stanova. Zbog toga bi se moglo očekivati da one kreiraju još povoljnije uslove za odobravanje kredita, od kojih bi jedan bio i dodatno snižavanje kamate. Veći broj stambenih kredita nije, međutim, uticao na rast promet nekretnina preko agencija, niti na cene stanova koje su, kako kažu u agencijama za promet nekretnina na istom nivou već godinu i po dana. Nedeljko Malinović koji se nekretninama bavi već 15-ak godina, ocenjuje da je jedan od razloga i to što se krediti uglavnom odobravaju za novogradnju, koju građani kupuju direktno od investitora. A broj novoizgrađenih stanova je, prema svim procenama, nedovoljan da bi pokrio tražnju.
Godišnje se, inače, prema poslednjim podacima u Beogradu izgradi između pet i sedam hiljada stanova, a proda se oko 10.000 stambenih jedinica.
Ponudu stanova u novogradnji pogledajte OVDE.
Građani se, prema Malinovićevim rečima, odlučuju za novogradnju pre svega jer tu mogu da računaju na povraćaj PDV za prvi stan, ali i ne plaćaju agencijsku proviziju. Tu, međutim, rizikuju da se sretnu sa nesavesnim investitorima, koji ih ubedi da ima sve potrebne papire, iako u stvarnosti nije tako.
- Banke odobravaju kredite i u sivoj fazi, kada je zgrada 80 odsto završena. Taj investitor ima građevinsku dozvolu, ali još zgrada još nije prošla tehnički prijem i nema upotrebnu dozvolu. Problem nastane ako investitor odstupi od plana i dozida, recimo, jedan sprat. takva zgrada ne može da dobije upotrebnu dozovolu, pa samim tim ni stanovi u njoj ne mogu da budu uknjiženi - dodaje Malinović.
Opširnije pročitajte OVDE.
