Preporučujemo vam da našu prestonicu upoznate iz ugla pet najboljih poslastičarnica – „Moskva“, „Pelivan“, „Moric ajs“ (Moritz Eis), „Specijal“ (Special) i „Crnu ovcu“. Nije lako naći slobodno mesto u njihovim baštama, ali to nije jedini izazov kojem sladoledžije treba da doskoče. Treba se izboriti i sa trendovima koji se i u ovom poslu brzo menjaju. Poslednji izazov je vernost tradiciji jer su neki ukusi pobedili vreme.
Ceo septembarski broj magazina Elevate možete da pregledate OVDE
I - Da li ste za kandiranu pomorandžu sa čokoladom?
Kada se 2012. godine pojavila poslastičarnica „Moric ajs“, kao da je sunce obasjalo Beograđane. Preko noći već su svi šuškali o savršeno stilizovanoj poslastičarnici u centru grada. I ne samo to, fenomenalni dizajn je od samog početka pratila i priča o kvalitetu. Ljudi su se vrlo brzo uverili da proizvođači uvoze samo najbolje sastojke, a da voće kupuju isključivo od domaćih uzgajivača. Taj princip nikada ne zanemaruju, pa ni kada je potrebno nabaviti brašno od semena rogača.
U svojoj vitrini drže razne ukuse – bundeva, cvekla, anis, jabuka, kruška, nar, kivi, ananas, lubenica, šljiva, baklava, vanila sa Madagaskara, lešnik, malina, kandirana pomorandža sa čokoladom…
– Svakog meseca kreiramo nov ukus, a uskoro ćemo ponuditi i sladoled od jagode sa rukolom i balzamikom – priča Dragana Baralić, direktorka poslastičarnice.
Neočekivani, a slasni spojevi omiljeni su gostima iz inostranstva. Rukola sa matičnjakom i balzamikom, pomorandža sa đumbirom, grejpfrutom i korijanderom, zadovoljile su njihove ukuse.
Spreman je i plan za malo hladnije dane – sladoled u „Moric ajsu“ možete naći tokom cele godine, pa će zima mirisati na cimet, rum, grožđice i pečene jabuke.
II - Osveženje sa šmekom tradicije
Kad kročite u „Pelivan“, najstariju poslastičarnicu u Srbiji, čini vam se da možete da dotaknete prošlost. Miris, uspomene i sve što tamo ugledate vratiće vas u 1851, u godinu kad je ovo mesto i otvoreno.
– Najdraže mi je kada neko dođe, pa kaže: „Deda je mene dovodio ovde na sladoled, sad ja vodim svog unuka“ ili kada se ljudi koji dugo nisu bili u Beogradu oduševe kad vide da ’Pelivan’ i dalje postoji – priča Musab, koji sa braćom Suhaibom i Barom nastavlja tradiciju svojih predaka.
Mustafa Pelivanović, čuveni Pelivan (tako su se zvali rvači, prim. aut) nagradu od pobede pretočio je u poslastičarnicu. Tako se Pelivan prenosio s kolena na koleno – od Mustafe ju je nasledio njegov sin Mehmed, zatim je prešla u ruke Azera Pelivanovića, a potom u ruke njegove ćerke Seije. Danas je čuvaju njeni sinovi, Musab i njegova braća.
– Poslastičarnica je preživela mnogo toga. Na početku Drugog svetskog rata srušen je stari „Pelivan“ koji se nalazio na Trgu republike, ali moj deda Azer uspeo je da podigne novi, ovaj na Bulevaru – priča Musab.
Stare slike na zidovima pokazuju nekadašnji život srpske prestonice, a u autentičnom prostoru služi se sladoled po recepturi koju je osmislio lično Azer Pelivanović.
– Kada je deda preuzeo poslastičarnicu, pravile su se dve-tri vrste sladoleda, on je značajno proširio ponudu. Moja porodica je prva u Srbiju donela sladoled na kugle.
U „Pelivanu“ danas gosti uživaju i u voćnim sladoledima od banane, jagode, vanile. Deset ukusa se redovno služi, ali služe se i orijentalni kolači, baklave, tulumbe, kao i klasični slatkiši. Služi se i kolač „Pelivan“ koji su osmislili mladi naslednici Pelivanovića.
III - Mesto gde se služe unikati
Pre nego što počnemo priču o neobičnim sladoledima, prvo da rešimo nedoumicu – zbog čega su poslastičarnicu proglasili crnom ovcom?
– Najpre je to bila šala. Nas četvorica prijatelja rešili smo da otvorimo poslastičarnicu, a nismo sladoledžije po profesiji. Godinama smo radili kao turistički vodiči, pa se u ovom poslu osećamo kao crne ovce – objašnjava Ivan Zirić.
Ivan i njegovi drugari Zoran, Bojan i Vladimir prvo su godinama proučavali knjige o sladoledu, istraživali Internet, obilazili poslastičarnice po Evropi…
– Želeli smo da saznamo šta je to dobar sladoled, a koji je loš.
Puno im je pomogao Đan Maskvone, čuveni italijanski majstor sladoleda. On ih je i učio zanatu.
– Cilj su nam bili jedinstveni ukusi, tako smo i osmislili susam kafu sa čokoladnim zrncima. To je naš unikat. Osim toga, tu je i maskarpone malina sa pečenim pistaćima. Pripremamo ga od italijanskog maskarpone sira, pirea od svežih malina i pečenih pistaća.
Na listi ukusa koji su osmislili nalazi se i maskarpone pistaći sa slatkim od kupina, ali i najpopularniji sladoled od oraha.
– Ukus jeste klasičan, ali novina je u tome što se za pripremu ne koristi pasta, već sveži orasi. Zato sladoled nema glatku teksturu, već podseća na poslastice koje su nam spremale bake.
Četiri drugara na istom zadatku nikad nemaju problem sa inspiracijom. Od početna 22 ukusa došli su do više od stotinu različitih vrsta sladoleda.
Pogledajte ponudu stanova u Beogradu
IV - Moskva - Poslastice od četiri i po decenije
Najslađa šetnja Beogradom treba da počne od Balkanske 1, od hotela „Moskva“. U zgradi sagrađenoj 1906. poslastičarnica je vremenom dobila značajno mesto, a početkom 70-ih počela je proizvodnja i prodaja sladoleda.
– Danas pravimo najkvalitetniji italijanski sladoled od prirodnih sastojaka. Sladoled najpre kuvamo u pasterizatoru, to jest u mašini za kuvanje obogaćujemo ga raznim mlečnim ili voćnim ukusima. Nakon toga odlazi u zamrzavač – objašnjava Dobrila Stanković, koja 32 godine radi u hotelu, a danas je šef poslastičarnice.
Svi koji posete čuvenu zgradu na Terazijskom platou mogu da biraju između 10 vrsta sladoleda. I dalje su najpopularniji klasični ukusi: vanila, malaga, čokolada i šumsko voće. Pored proverenih recepata, obradovaće vas i hit francuska poslastica – makaronsi sa sladoledom. U „Moskvu“ su rado svraćali Ivo Andrić, Leonid Brežnjev, Mileva i Albert Ajnštajn…
V - Specijal - Malina je letnji hit
Ovo mesto je postalo sinonim za sladoled. Sve je počelo pre 60 godina kada su sladoledžije u Prizrenskoj 1 počeli ručno da prave sladolede.
– Receptura se do danas nije promenila, samo se izmenio način pripreme jer su u proizvodnju uključene mašine– kaže Božana Vorkapić koja u „Specijalu“ pravi sladolede šest godina.
Ukusi su autentični jer se u sladoledima nalazi čak 90 odsto voća, odnosno mlečnih sastojaka. Na primer, za sladoled od limuna isključivo koriste sveže ceđeni limun.
– U ponudi uvek imamo 10 klasičnih ukusa, počevši od čokolade, vanile, lešnika do malage, i pet-šest dodatnih vrsta koje biramo prema željama naših kupaca.
U moru tradicionalnih ukusa, malina se izdvojila kao najomiljenija.
– Posebno je vole mlađe generacije i ona im je uz crnu čokoladu omiljeni ukus.
