Zakon pod “izdržavanjem” izričito podrazumeva, obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuća nega u bolesti i starosti, troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe, ako što drugo nije ugovoreno.
Ovakav vid sticanja imovine, odnosno ovakav ugovor je veoma pouzdan i najteže ga je oboriti na sudu, a odredbe ugovora, vezane za davanje izdržavanja, stupaju na snagu istog trenutka kada se ugovor potpiše (inter vivos).
To je dvostrano obavezan i teretan ugovor, i veoma je čest slučaj, da primalac i davalac izdržavanja žive zajedno, zarad ispunjenja ugovornih obaveza, do primaočeve smrti.
Zbog toga se neretko dešava da jedna od dve ugovorne strane ne bude zadovoljna i želi da raskine ugovor.
Ukoliko se desi da davalac izdržavanja umre pre primaoca, potomci davaoca izdržavanja su u obavezi da preuzmu ugovornu obavezu i nastave brigu o primaocu. Ako oni to odbiju, ugovor se smatra raskinutim i njima ne sleduje nikakva naknada.
Takođe, ovakvom vrstom ugovora izuzima se pravo nasleđivanja koje bi po zakonu imali bliski srodnici, supružnici i ostali. Ipak, veliki je broj sporova vezanih za ovakve ugovore. Obično ga pokreću zakonski naslednici primaoca izdržavanja jer smatraju da su obmanuti i prevareni činjenicom da neće naslediti ništa, pa pribegavaju tužbama zarad poništenja ugovora, kako po osnovu neispunjenja obaveza davaoca, tako i zbog prevare, zablude, nesposobnosti primaoca za rasuđivanje…
Pre svega ugovor se može pobijati ukoliko je prilikom zaključenja ugovora primalac izdržavanja bio potpuno poslovno nesposoban. U ovom slučaju nebitni su motivi zbog kojih je primalac izdržavanja zaključio ugovor. Takođe ako primalac izdržavanja nije lišen poslovne sposobnosti, niti je u okviru postupka za lišavanje poslovne sposobnosti stavljen pod starateljstvo organa starateljstva, a predstavnik ovog organa zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju u ime primaoca, takav ugovor je apsolutno ništav. Činjenica da primalac izdržavanja nije bio lišen poslovne sposobnosti u vreme zakljčenja ugovora nije od uticaja ukoliko ga zaključi lice koje u momentu zaključenja tog ugovora nije bilo sposobno da shvati značaj pravne radnje koju preduzima.
Ugovor se može pobijati i ako je pobuda iz kojih je on zaključen nedopuštena. Primer za ovakvu pobudu bio bi zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju gde je na strani primaoca izdržavanja lice kome ono nije ni u kom pogledu potrebno, davalac izdržavanja nema sopstvenih prihoda a sve u cilju izigravanja prava nužnih naslednika. Ovde valja napomenuti da sama činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju.
Bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju jeste njegova aleatornost. Sud može, na zahtev zakonskih naslednika, poništiti ugovor ukoliko on nije za davaoca izdržavanja predstavljao nikakvu neizvesnost. Ovu neizvesnost sud ceni u svakom konkretnom slučaju uzimajući u obzir i druge okolnosti, tako da saznanje davaoca izdržavanja o skoroj smrti primaoca izdržavanja ne mora uvek značiti da je ugovor nezakonit ili nemoralan pravni posao. Naslednici imaju rok od tri godine od smrti ostavioca ili jedne godine od trenutka saznanja za ugovor o doživotnom izdržavanju da zahtevaju poništaj ugovora na osnovu nedostatka aleatornosti.
Obaveza izdržavanja obuhvata pored materijalnog izdržavanja i obaveze u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti tako da se neizvršenje ovih obaveza može uzeti kao osnov pobijanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Ukoliko je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze u pogledu nege i pomoći u vreme bolesti koja je prethodila smrti primaoca izdržavanja, makar ono bilo i relativno kratkog vremenskog trajanja, ne može se govoriti o neispunjenju ugovora u neznatom delu.
Forma je bitan element ugovora o doživotnom izdržavanju i isti se zaključuje u pisanoj formi i overava pred nadležnim Javnim Beležnikom.
Ukoliko se forma predviđena zakonom ne ispoštuje ugovor je ništav.
