"Dobro veče..." rekao je melodičan, ženski glas, koji kao da je iskočio iz neke epizode Branka Kockice.
"Mhhm... Uroš je, izvolite..." pokušao sam da pronađem biznis ton u svom neravnom glasu. Šta ćete, i agenti pate od poremećaja pažnje koji se često javlja noću i koji se popularno zove san.
"Jao, izvinite, je l' sam Vas probudila?"
Ma ne, nisi me probudila, samo što sam doručkovao. Moram nešto da priznam, tačno je da u snu ponekad umem da pričam ali nikada do sada to nisam radio preko telefona. Verujte mi, registrovala bi moja žena po visini telefonskog računa.
"Ne, ne... niste me probudili. Komadić muslija mi je zapao u dušnik. Mghhh... evo sad je bolje. Još sam u kancelariji, kažite."
"Blago Vama," nastavi devojka ushićenim glasom.
Ne mogu da verujem! Nisam valjda opet dobio putovanje u nekoj od onih nagradnih igara preko telefona? Iskreno, ne bi bilo fer, stalno mene izvlače. Rek'o, daj da pitam pre nego što kažem ženi da opet moramo na more. Jebote, da se nisu ovi iz hotela tamo nešto naljutili? Nismo im se javili ni prethodna tri puta. "Izvinite, što blago meni?"
"Pa čujem bebu u pozadini. Imate organizovano čuvanje dece na poslu, to je baš kul."
Da, svi agenti za nekretnine imaju organizovano čuvanje dece na poslu. Jednom rukom telefoniramo a drugom rukom i obema nogama organizujemo čuvanje dece. "Oprostite... to je moja ćerkica, kuca neki mail. Nemojte zameriti, ima samo 5 meseci pa me stalno nešto zapitkuje."
"Jasmina..." konačno mi devojka otkriva identitet. "Ja sam Jasmina."
"Kako mogu da Vam pomognem Jasmina?" Znam, kurtoazija. Odmah da vam kažem, a pričam iz iskustva, osobi koja vas zove posle 22h sa pitanjem 'da li sam Vas probudila?' teško možete da pomognete.
"Videla sam jedan oglas za stan?"
Uh, ovo mi nećete verovati, ali agenti za nekretnine koji pokušavaju da žive od ovog posla imaju više od jednog stana. "Koji stan ako mogu da Vas pitam?"
"Moram da pogledam na telefonu. Nemojte da prekinete vezu... ID 5-8-6-9-7-5."
"Izvinite, šta Vam je to?" pitam zbunjeno iako znam o čemu se radi.
"To Vam je broj oglasa," nastavlja Jasmina ljubazno, mada postaje pomalo sumnjičava što mi objašnjava moj posao.
Obratite pažnju, ovo je važno a očigledno nije poznato velikom broju ljudi, agenti za nekretnine nisu numerolozi i ne mogu sami da odgonetnu šta se krije iza niza misterioznih brojeva.
"Jasmina, gde ste videli taj oglas?"
"Na internetu."
E, al' si mi pomogla. Da, da podelim još jednu važnu informaciju... agencije za nekretnine koje se oglašavaju u štampnim medijima su vam poput dinosaurusa koji gledaju kako gigantski meteor para Zemljinu atmosferu dok ponire ka njima i misle kako imaju najbolje mesto u bioskopu. "Da li biste bili ljubazni da mi kažete koji sajt je u pitanju?"
"Aha, to... nekretnine.rs."
"Jasmina, pogledajte tekst oglasa i kažite mi o kom tačno stanu se radi kako bih mogao da Vam pomognem?"
"Pa... ne piše."
Čuj, ne piše. Da smo oglasili stan bez adrese, strukture, spratnosti i niza drugih potrebnih podataka, pili bismo kafu već narednog jutra sa inspekcijom. Hoću da kažem, mi bismo im kuvali kafu a oni bi je pijuckali prelistavajući našu dokumentaciju u potrazi za neregularnostima. "Mora da piše... pogledajte pažljivije," hrabrim je da se potrudi jer oglas nije napisan na latinskom. Ne ponosim se time, ali latinski mi je prilično slab. Šta, vaš je kao bolji?
"Jaoooo, evo ga!" saopšti mi ekstatično, kao da je videla novi kontinent koji izranja iz morskih dubina pred njenim očima. "U pravu ste. Stvarno piše. Art nekretnine, Zemun, 7.sprat, 56m2, 65.000 EUR. Piše čak i ulica... Save Burića."
To vam kažem. Između nas, nije da ne volim da sam u pravu, ali više volim da sam naspavan.
"Kada mogu da pogledam taj stan?"
"Morao bih da proverim sa vlasnikom pa da Vam javim." Za razliku od agenata, vlasnici cesto nemaju organizovano čuvanje dece na poslu. Okej, neki nemaju decu, neki nemaju posao, a oni mlađi najčešće nemaju ni jedno ni drugo. Međutim, zamislite, ti i takvi ljudi, traže da im javimo bar nekoliko sati unapred za gledanje stana, jer mnogi od njih pored toga što se aktivno bore protiv epidemije gladi koja se u našim krajevima periodično javlja imaju i život koji pokušavaju da žive.
"Da li može u 11h?"
"Sutra ujutru u 11h?" pitam Jasminu u nadi da neću morati da joj pokazujem stan šunjajući se sa baterijskom lampom dok vlasnici spavaju. Da, agenti povremeno čuju i te predloge. Onako nenametljivo: mnogo sam zauzet; radim po ceo dan pa mogu da gledam stanove isključivo uveče; neka oni spavaju, nama to ne smeta – nećemo dugo, samo da bacimo pogled.
"Naravno, sutra ujutru. Niste valjda mislili da ćemo sada da gledamo?" odgovori mi Jasmina blago prekornim tonom. "Pa, ne može moj tata sada da stigne," požurila je da objasni u sledećem dahu.
Vreme je da otkrijem tajnu. Tata, mama, brat, stric, tetka, prijatelj i slično su u svetu u kome žive agenti za nekretnine samo sinonimi za stručnog konsultanta. Da objasnim, stručni konsultant je uvek konsultant sem što on ili ona najčešće nisu stručni, tako da mi često srećemo arhitekte koji su na fakultetu polagali predmet vodovodne instalacije kao i vodoinstalatere koji, po priznanju onih koji su ih doveli, imaju istančan osećaj za unutrašnji dizajn za koji svet tek treba da sazna.
"Nažalost, ja ne mogu u to vreme jer imam zakazano gledanje na drugom kraju grada.
Da li bi Vama, Jasmina, odgovaralo nešto ranije, oko 9.30h recimo?"
"Uffff..." začuo se uzdah, kao da joj je neko izbio vazduh, "ja živim u komšiluku ali bih morala mnogo rano da ustanem... oko 9.15h."
Jeste, to je je definicija ranog ustajanja jedino ukoliko ste radili nocnu smenu u Hitnoj pomoći. Srećom, ozbiljne agencije za nekretnine imaju saradnju sa firmama koje se bave selidbama i uvek možemo da ih zamolimo, da uz skromnu novčanu naknadu, donesu kupca sa sve krevetom, pod uslovom da ne treba kran za transport, iako i to može da se organizuje. Naravno, u dogovoru sa vlasnikom stana uvek gledamo da obezbedimo adekvatne papuče za kupca, da ne moraju ljudi bosi da šetaju po stanu i navuku neku prehladu. Ko će posle da se bakće sa osiguranjem? Mada, ima i prodavaca sa čudnim zahtevima, traže da kupac prvo opere noge u njihovoj ergonomskoj kadi u koju je po pravilu teže ući nego slomiti kuk.
"Da Vas pitam, koji broj cipela nosite?" Jaooo, to nije ostalo u mojoj glavi! Idiote! Gotovo, izgovorio sam. Nema nazad sada.
"Molim?" Jasminin glas menja boju, aterira ka manje prijateljskom.
Pazite, moj mentor je uvek govorio – Dobar agent će vam prodati stan, a odličan agent će vam prodati još nešto uz stan. Najčešće prodavci nude tašte ili svekrve i tada su voljni da u paketu prodaju nekretninu po diskontnoj ceni, obično 20-30% od realne vrednosti. Međutim, nekada, ali zaista samo nekada, uz novog člana domaćinstva kupac može da dobije i mali poklon.
"Ovaj..." malo mi je zadrhtao glas, "prodavci su me zamolili da ozbiljnim kupcima napomenem da ukoliko stan kupe po oglasnoj ceni, da su oni voljni da daruju i par bešumnih papučica – tzv. šunjalica, koje omogućavaju noćno mokrenje bez ometanja sna ostalih ukućana. Razume se, mi kao odgovorni posrednik, obezbeđujemo besplatni godišnji servis za šunjalice. Znači, Vaše je samo da ih nosite i povremeno operete, mislim dok su u garanciji. Posle možete i samo da ih luftirate."
"Pa na šta Vam ja ličim?"
O, ne. Agentu za nekretnine uvek pada najteže da odgovori na spekulativno pitanje. Intenzivne obuke kroz koje smo prošli na tajnim lokacijama obezbeđene tesnom saradnjom Ministarsta za trgovinu, turizam i telekomunikacije i iračkog ministarstva za pustinje naučile su nas da klijentima uvek pokušamo da iskreno odgovorimo jer je poverenje kičma odnosa agent/klijent.
"Ja se izvinjavam, Jasmina, ali ja Vas nikada nisam video, tako da ne znam na šta ličite."
Odjednom pauza, duboka kao kanjon Morače. Okej, možda malčice dublja.
"Ne sviđa mi se kako razgovarate sa mnom," konačno je prekinula tišinu krajnje ozbiljnim tonom.
Nije da sam ja nju zvao, pa vi ste mi svedoci. Ali šta ću, ne bira čovek nevolju, nevolja bira čoveka. Ništa, spašavaj šta se spasiti može. "Izvinite, ne sviđa se ni meni. Šta kažete da ipak dođete sutra da pogledate stan u 9.30h?"
