Nema više gubljenja vremena u redovima za uvid, određivanje i plaćanje takse, podnošenje zahteva, podizanje listova nepokretnosti, ili – neodređenih odgovora na jednostavno pitanje: “Molim Vas, koliko će trajati uknjižba… Kada ću dobiti rešenje?”
Istine radi, treba napomenuti još nešto – ova lepa vest se odnosi pre svega na zahteve za upis koji su podneti posle stupanja novog Zakona na snagu, a da li će se ubrzati obrada zahteva koji su podneti ranije, videćemo…
Najjači utisak koji ostaje posle upoznavanja sa novinama upisa u katastar je uvođenje informacionih tehnologija u skoro svaki segment rada katastra.
To će svakako doprineti:
•Povećanoj ažurnosti
•Jednostavnijoj i bržoj proceduri upisa
•Uštedi vremena samih stranaka, jer se podnošenje zahteva za upis vrši bez odlaženja u katastar, uvođenjem elektronskog šaltera (e- šalter)
Zakon je propisao OBAVEZU za javne beležnike, sudove, javne izvrširelje, organe uprave i druge organe i organizacije (PROFESIONALNI KORISNICI e-šaltera) DA ISPRAVE, koje predstavljaju pravni osnov ZA UPIS u katastar, DOSTAVE službi katastra nepokretnosti radi sprovođenja promene.
Treba napomenuti da postoji mogućnost da stranke same podnesu zahtev za upis u katastar nepokretnosti preko e- šaltera (sem u slučaju kad je to izričito isključeno zakonom).
Zakon kaže da će RGZ najkasnije do 31.12.2020. obezbediti podnošenje zahteva kroz e-šalter i licima koja nemaju svojstvo profesionalnih korisnika, a do tada će ta lica zahteve podnositi u formi papirnog dokumenta.
Ako se zahtev za upis u katastar nepokretnosti podnosi u formi papirnog dokumenta, treba ga dopuniti ispravama za upis u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji koje sadrže konstataciju da je prepis, odnosno kopija verna originalu prepisane ili kopirane isprave, kao i dokaz o uplaćenoj taksi.
ROKOVI za dostavu isprava koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar su vrlo kratki:
•za Notare, rok je 24 časa, od trenutka sastavljanja, potvrđivanja, odnosno overavanja javno beležničke isprave, odnosno od dana izvršnosti odluke •za Sudove 3 radna dana od izvršnosti odluke
•za Javne izvršitelje, rok je predviđen Zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje
•za državne organe, organe jedinice lokalne samouprave i druge subjeke, rok je 24 časa od dana izvršnosti odluke
Zakon uvodi pravilo da KATASTAR NE PROVERAVA ZAKONITOST javne, odnosno javnobeležničke isprave na osnovu koje se vrši upis u katastar, zato što se O ZAKONITOSTI ISPRAVE vodi računa U POSTUPKU NJENOG DONOŠENJA, SASTAVLJANJA ILI POTVRĐIVANJA (SOLEMNIZACIJE), pa nije potrebno da iste isprave ispituje i organ nadležan za upis u katastar nepokretnosti.
Znači – notari, u okviru svog posla, proveravaju zakonitost isprava za overu (solemnizaciju), a zatim ih putem e-šaltera dostavljaju katastru, pa je suvišno da se ta ista procedura tamo ponovo sprovodi. Ovo ima za posledicu uštedu vremena, što omogućava da rešenja o upisu u katastar budu doneta u neuporedivo kraćim rokovima nego do sad.
Kako to izgleda u praksi?
Neposredno posle overe (solemnizacije) ugovora o kuporodaji, notar (po službenoj dužnosti) dostavlja ispravu (ugovor), koja je pravni osnov za upis promene u katastar nepokretnosti , kao i druga dokumenta propisana zakonom , kroz takozvani e- šalter.
Stranke više ne moraju da brinu o upisu svog prava svojine na nepokretnostima, ne stoje u redovima, ne gube vreme na plaćanje takse, podnošenje zahteva, podizanje rešenja ili listova nepokretnosti…
U KOM ROKU katastar donosi rešenje o upisu?
•Ako se isprave za upis dostavljaju po službenoj dužnosti, rok je – pet radnih dana.
•Ako se se radi o ispravama po dostavi stranaka – rok je petnaest radnih dana, osim u slučaju upisa hipoteke ili zabeležbe hipotekarne prodaje, kao i u jednostavnijim upravnim stvarima, gde je rok – pet radnih dana.
Ako dostavu isprave za upis vrši javni beležnik, on katastru dostavlja i poresku prijavu za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava ili poreza na nasleđe i poklon, kao i poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu da bi je zatim katastar prosledio poreskom organu.
Obveznik podnošenja ovih prijava (kupac, naslednik…), može da odbije mogučnost da poreske prijave budu podnete preko javnog beležnika koji će u tom slučaju o tome sačiniti i dostaviti belešku.
Javni beležnici će moći da izdaju i izvode iz lista nepokretnosti (tzv.vlasničke listove), a RGZ je dužan da im ovo omogući najkasnije do 31.12.2020.
Šta od novog Zakona mogu da očekuju posrednici u prometu nekretnina?
Manje obaveza posle isplate – za agente koji su navikli da svojim klijentima posle završene kupoprodaje po osnovu ovlašćenja prijavljuju poreze, Infostan, struju ili predaju dokumentaciju za uknjižbu prava svojine smanjuje se broj obaveza (jedan deo ovih poslova, po novom Zakonu – prelazi na notare).
Javni beležnik kao najbliži saradnik – s obzirom na obim ovlašćenja koja novi Zakon daje Notarima, posrednici će u buduće još više biti usmereni na saradnju sa njima. Ako uzmemo u obzir da su nam dosadašnja iskustva u tom smislu veoma dobra, nema razloga da u budućnosti ne bude još bolje.
Povećan broj uknjiženih nekretnina i prava na njima – pošto Notari po službenoj dužnosti dostavljaju katastru isprave za upis, uknjžba prava svojine u buduće neće zavisiti od volje i razumevanja stranaka, već će to pravo biti uknjiženo zato što je zakon tako propisao. Stoga, treba očekivati da će ovakva zakonska regulativa, doprineti povećanju broja uknjiženih nekretnina i prava na njima, što će u velikoj meri olakšati posredovanje u prometu, donoseći u ovu osetljivu oblast najvažniji osećaj za sve – sigurnost.
Tekst je u celosti preuzet za sajta svetnekretnina.wordpress.com
