U januaru je izdato 1.604 građevinske dozvole, što predstavlja blagi, ali stabilan rast od 1,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Statistika jasno pokazuje u kom pravcu ide kapital. Od ukupnog broja izdatih dozvola, čak 83,4 odsto odnosi se na zgrade, dok je ostatak rezervisan za infrastrukturu i tehničke objekte, gde prednjače cevovodi i električni vodovi.
Kada se posmatraju isključivo zgrade, dominacija stanogradnje je neosporna. Izdato je 80,5% dozvola za stambene objekte, a 19,5% namenjeno je nestambenim zgradama, poput poslovnih i industrijskih kompleksa.
Na osnovu januarskih dozvola, u Srbiji je prijavljena izgradnja 2.679 stanova, čija je prosečna površina 67,8 kvadratnih metara. Trendovi urbanog stanovanja su očigledni, pa se tako najveći deo novogradnje razvija u okviru višeporodičnih kompleksa.
Skoro 90 odsto (89,7%) novih stambenih jedinica gradiće se u zgradama sa tri ili više stanova, sa prosečnom kvadraturom od 60,3 kvadrata, dok se svega 9 odsto odnosi na porodične kuće, koje su u proseku znatno prostranije sa 133,8 kvadrata.
Kao što se i očekivalo, glavni grad ostaje apsolutni lider. Beograd učestvuje sa ogromnih 53 odsto u ukupnoj predviđenoj vrednosti novogradnje u celoj zemlji. Posle prestonice, najveća građevinska aktivnost očekuje se u sledećim regionima:
Južnobačka oblast – 8,5 odsto
Sremska oblast – 7 odsto
Raška oblast – 4,3 odsto
Zapadnobačka oblast – 4,2 odsto
Učešće ostalih oblasti kreće se između 0,1 i 3 procenta, što dodatno potvrđuje da se industrija i dalje oslanja na nekoliko dokazanih ekonomskih centara.
Stabilan tempo razvoja građevinskog sektora na samom startu 2026. godine sugeriše da će ponuda novogradnje ostati bogata. Iako se fokus investitora zadržava na Beogradu i Novom Sadu, rastući udeo stanogradnje pokazuje da je potražnja kupaca i dalje prisutna. Ovaj kontinuirani priliv novih kvadrata na tržište dugoročno je ključan faktor za stabilizaciju cena na najtraženijim lokacijama, dok građevina definitivno ostaje jedan od najsnažnijih motora domaće ekonomije.
